28. фебруар 2016.

Много тога из живота Михајла Пупина дуго је било скривана тајна. Званична биографија великог научника, српског патриоте и дипломате је у основи тачна, само недостају ситни али важни детаљи. Тако је, намерно или случајно, из српског издања његове аутобиографије "Са пашњака до научењака", за коју је 1924. добио Пулицерову награду за књижевност, изостављен део о Светом Сави, наводе Вечерње новости.

- Тај текст се налази у првом српском издању из 1929, у преводу Милана Јевтића. Преводилац др Александар Маринчић га је, међутим, изоставио у издању из 1979, које је штампано поводом 125 година од Пупиновог рођења. Донекле је разумљиво да превод у то време буде у складу са идеолошким потребама владајуће олигархије - каже, за наш лист, редитељ Мирослав Станковић, који је много тога о Пупину преточио у филм који би требало ускоро да угледа светлост дана. - Али овог текста нема ни у каснијим преводима књиге "Са пашњака до научењака". Пупин као аутор књиге сигурно не би дозволио да се изостави текст о Светом Сави, и зато је потребан нови превод његове аутобиографије, колико због саме Србије, толико и због српског расејања, ма где живели.

Иако се Пупин изјашњавао као Србин, а његов допринос српским националним интересима је немерљив, често му је оспоравано српско порекло. У својој животној причи, коју пише у 68. години, он, међутим, каже: "У Идвору, где сам рођен, ниједна нација, осим српске, није никада живела." Пупин је највећи део живота провео у Америци, али увек га је грејала неизмерна љубав према завичају и земљи својих предака. О томе је писао и француски књижевник Марк Хелис: "Иако је постао Американац, и решио да живи у Америци, остао је веран свом народу и својој вери. Михајло Пупин, научник, проналазач и професор, остао је и у Америци благодаран син Светог Саве." Да је то истина сведочи текст изостављен из српских превода Пупинове аутобиографије.

- Свети Сава био је најмлађи син српског великог жупана Немање - пише Пупин. - Рано још одрече се краљевских части и повуче се у један манастир у Светој Гори, где проведе много година у учењу и размишљању. Затим се врати у своју домовину у почетку тринајестог столећа, постаде првим српским архијепископом, и основа самоуправну српску цркву. Он је основао и народне школе у држави свога оца. Ту су српски дечаци имали прилике да науче читати и писати. Тако је он отворио очи српском народу, а народ, из захвалности и признања према овим великим услугама, прозове га Светим Савом Просветитељем, славећи вечито његово име и успомену на њега. Од времена Светога Саве прошло је седам стотина година. Али ниједне године није било а да се, у сваком месту и у сваком дому, где Срби живе, не би одржавале светковине којима се слави име његово. То је за мене било откриће. Као и свако друго ђаче, и ја сам сваке године, у јануару, присуствовао прославама Светог Саве.

Иначе, Мирослав Станковић је већ дуго инспирисан делом Михајла Пупина. Прошле године је заједно са Владаном Шкорићем, директором филмског пројекта "Пупин", учествовао у постављању спомен-путоказа у Идвору усмеренoг ка 26 светских градова у којима је Пупин живео, радио или их својим проналасцима повезао. Путоказ је постављен у Меморијалном комплексу поводом 80 година од научникове смрти.

- Путоказ ме подсећа где још треба да стигнем - каже Станковић. - Више од половине филма је снимљено. Запело је са сценама које се раде у Америци. Главна препрека је новац.

Станковић и Шкорић кажу да ће и овог 12. марта, на годишњицу Пупинове смрти, отићи у Идвор.

- Спомен-путоказ, који смо подигли уз донацију фирме "Модел 5", покренули смо са идејом да људи из света који долазе у Србију могу да крену од Идвора преко Фрушке горе, Београда и наших манастира. Наша идеја је да организујемо туристичку руту "Пупиновим путевима". Посебно место имаће манастир Врдник (Раваница), где је Пупин довео своју супругу из Америке, да јој покаже како се слави манастирска слава у српској православној цркви - објашњава Шкорић. - Миодраг Поповић, директор Туристичке организације Београда, веома се заинтересовао да се "Пупинови путеви", са описом трасе и тачним удаљеностима, уврсте у туристичку понуду Београда и Србије. Предложио нам је да са овом иницијативом упознамо и Туристичку организацију Војводине и да они направе сличан програм о Пупину.

Први странац председник Њујоршке академије

Ове године навршава се сто година откако је Михајло Пупин постао председник Њујоршке академије наука. Он је био први председник ове академије који није рођен у Америци, подсећају Вечерње новости.

- Та годишњица даје могућност да Србија организује међународни научни скуп где би светска јавност могла на прави начин да се упозна са истином о Пупину и Србији - каже Станковић.

Да му Србин заклопи очи

Почетком марта навршава се 81 година од Пупиновог упокојења. Слику о његовим последњи данима, добијамо из америчких листова из тог времена:

"Пупин је поболевао неколико година од закрчења крвних судова. Кад је болест узела маха, пренет је у најбољу болницу у Њујорку. Ту су га, по његовој дозволи, најбољи хирурзи оперисали, али операција, нажалост, није успела. Крај болесника су стално били његова ћерка Вава Смит и његов лични секретар Јован Кајгановић, кога је Пупин из милоште звао Кеј. Када би се повратио из несвесног стања, говорио би свом секретару: "Кеј, не остављај ме самог..." Волео је да му Србин заклопи очи. Никола Тесла, чим је сазнао да је Пупин у болници, дотрчао је да га посети. Тесла је присуствовао и опелу и погребу, пун видних израза туге и жалости. То је најбољи доказ да између ова два великана није било никаквог спора, као што су тврдиле неке мудрице."