22. децембар 2015.

Српска компанија компанија „Кото инжењеринг" из Београда у наредне три године радиће на обнови конака древног средњевековног манастира Трескавац, задужбини династије Немањић из 13. века, тешко оштећених у катастрофалном пожару 4. фебруара 2013. године.

Директор Завода за заштиту споменика културе и Музеја у Прилепу Гордана Данилоска Спироска је потврдила да је избор извођача радова на рестаурацији у манастирском комплесу извршен међу шест домаћих и једном фирмом из Србије пријављених на јавни конкурс.

Прецизирала је да је "на електронској аукцији утврђено је да је најповољнију понуду доставила компанија "Кото инжењеринг" из Београда у износу од 101 милион денара" (евро вреди 61,50 денара).

На избор није достављена ни једна примедба и жалба и одлучивање за најповољнијег извођача је потврђено као коначно.

Српска компанија, како је указала Данилоска Спироска, поседује дугогодишње искуство на пословима реновирања и конзерваторских радова на вредним споменицима културе.

- „Кото инженеринг" поседује искуство у рестаураторско-конзерваторским пословима, на обнови манастира, између осталог и у сарадњи са УНЕСКО и ЕУ. Ова фирма је, поред осталог, радила и на обнови манастира као што су Дечани, Грачаница, каже Данилоска Спироска.

Према припремљеном пројекту којим се гарантује задржавање аутентичности објекта, после неопходне фазе припреме терена, интензивни радови на обнови урушених и изгорелих конака манстира Трескавац требало би да почну у марту идуће године.

- Пројекат је урађен тако да се обновом врати аутентичност, не само према ономе што људи памте пре пожара, већ према аутентичној слици конака на сачуваним најстаријим фотографијама из 1846. године на којој су сликани прилепски еснафи, изјавила је Данилоска Спироска.
Према програму обнове у манастиру Трескавац до 2018. године требало би да буду завршени радови на реконструкцији и конзервација храма посвећеног Успењу пресвете Богородице, трпезарије, конака и камбанарије.

На списку најугроженијих споменика

Манастир Трескавац је једна од ретких православних светиња на овим просторима, регистрована међу 100 најугроженијих изузетних споменика културе у свету. У својој дугој историји манастирски комплекс је више пута горео. Последњи пут у катастрофалном пожару пре три деценије манастирски конаци били су уништени до темеља.

Седиште епископа у врлети

У народу великог дела Македоније, манастир Трескавац је познат и као - Света Богородица, због храма посвећеног Успењу пресвете Богородице. Светиња је подигнута на 1280 метара изнад нивоа мора, у подножју Златоврха (1422 м.нв), највишег планинског врха Пелагоније, десетак километара северозападно од средњовековног града Прилепа. Ту на врлети стеновитих огранака планинског венца Бабуне, међу стаништима орлова, према записима и даровној повељи светиње, било је и епископско седиште.

Храм посвећен Успењу пресвете Богородице из 13. века, обнављан је и дариван од српског краља Стефана Уроша II Милутина. Цар Душан је био ктитор манастира 1334. година. У Трескавичкој повљи Цара Душана из прве половине 13. века наводи се да је манастир био под јурисдикцијом Охридске архиепископије, са источноправославним монаштвом под заштитом византијских владара.