07. новембар 2015.

Верници Српске православне цркве (СПЦ) данас обележавају Задушнице, дан који је посвећен молитвама за умрле рођаке и пријатеље. Данашње Задушнице називају се Митровске или јесење, јер претходе великом црквеном празнику Светом великомученику Димитрију - Митровдану, који се увек обележава 8. новембра.

У спомен на суботу после Распећа и Христов силазак у ад, црква је четири суботе у години посебно наменила молитвама за душе умрлих.

Поред Митровских Задушница, постоје још и велике или зимске Задушнице, које су уочи месних поклада, пред Васкршњи (Часни) пост, затим летње или Духовске, које су пред Свету Тројицу (педесети дан по Васкрсу), док су уочи Михољдана (12. октобра) Михољске Задушнице.

Такође, посебан дан када треба посетити гробове својих најмилијих Црква је одредила и Побусани понедељак, осми дан од Васкрса. Према народним обичајима, тог дана се уређују гробови, а на хумкама се остављају црвена јаја, као симбол васкрсења и вечног живота.

На Задушнице се одлази на гробље, пале се свеће, обавља се парастос или помен, освештава се жито и уређује гроб. Ко не може најмилијима да оде на гроб, требало би свећу да запали у цркви.

Свештенство СПЦ на Задушнице помиње и речи Светог Јована Златоустог који је беседио овако: Помозите покојнима и помињите их. Не оклевајте, дакле, да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих.

Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се служи на свакој Светој Литургији. За Проскомидију је потребно пет хлепчића (просфора). Просфора значи принос, према обичају из најранијих дана хришћанства, када су хришћани доносили (приносили) хлеб и вино за службу. Свака просфора има на горњој страни квадратни печат са крстом и словима: ИС ХС НИ КА, што на грчком значи - Исус Христос побеђује. Просфоре се користе по строго утврђеном канонском реду и честице из сваке од њих имају посебно место и намену. За спомен преминулих хришћана, када се њихова имена помињу пред Богом Живим и Царством Небеским, ваде се честице из пете просфоре. Тим литургијским помињањем: "У склопу Свете Тајне Евхаристије - Тајне спасења света, преминулима се опраштају греси". Зато је најважније давати имена покојника, да се помињу у цркви.

Задушнице су дан за душе преминулих. Увек падају у суботу. Субота је дан у току читаве године, кад се сећамо преминулих. На гробље и у цркву се носи кувано жито.

Жито нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.

Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.

Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: "Ја сам светлост свету." Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.

Даће се не дају да се "нахрани" покојник, односно, да душа његова "једе", него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника.

На дан задушница се иде у цркву, где се служи Света Литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, после службе се иде до гробова покојника. Тамо се пале свеће, а свештеник обави кратки обред и окади гробове.

Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, увек може да се оде у цркву, где се одслужи помен, а Господ види и зна.

На задушнице се дели милостиња просјацима.

Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига.

Молитва за покојне

Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу.
И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора,
одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање,
где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје.

Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу.
Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова.