1. Српски језик у Македонији.

Пре него што се осврнемо на језик који Срби у свакодневном животу чувају у својој комуникацији, ваља нам рећи неколико информација о институционализованој бризи о српском језику и за то ћемо навести образовни систем. Чињеница је да је све мањи број школа у којима се настава одвија целокупно или делимично на српском језику и да се њихов статус у претходној деценији доста мењао, а тренутно је запажен веома мали одзив деце да своје основно образовање обављају на српском језику, па је самим тим и статус српског језика у том сегменту упитан. На обуци наставника (у организацији Удружења ,,Диванхана“) који предају српски језик (кроз предмет Српски језик или кроз Језик и културу Срба) 2025. године аутор је имао прилику да чује директне утиске наставника о томе како бележе веома мали број ђака, немају довољно средстава и траже нове начине да их заинтересују. Осим тога, наводили су и кадровски проблем и чињеницу да су овакве обуке веома корисне за њих и да сматрају да их треба бити више.

То води ка другој тачки у образовном систему, а то је статус српског језика на факултетима. Пре нешто мало више од десет година српски језик се на Филолошком факултету ,,Блаже Конески“ изучавао и као главни и као изборни предмет, а данас се изучава само као изборни. С могућношћу изучавања шест семестара (Српски јазик 1 – Српски јаизк 6) студенти имају 4 часа недељно (3 сата наставе – предавања и вежбе), што је недовољно да би се организовао, применио и научио програм који је раније за српски језик био предвиђен. Самим тим су очекивања и исходи доста мањи него што је то раније био случај, а треба истаћи и чињеницу да, кроз изборни предмет, није могуће на Филолошком факултету изнедрити дипломиране професоре српског језика, па је стручан србистички кадар у Македонији у дефициту. Такође, мали број студената данас изучава српски језик. До најновије акредитације, која је ступила у академској 2024/25. години, све стране језике са листе изборних предмета (где се налази и српски) могли су да упишу студенти са свих факултета при Универзитету ,,Ћирило и Методије“, док је од нове акредитације та листа доступна само студентима Филолошког факултета. Поредећи бројно стање студената пре и након 2024/25. године, примећује се велики пад. Тај пад у бројкама (оквирно с 40 на 10) не мора нужно значити и пад интересовања. Указује само на то да је за српски језик била велика заинтересованост на другим факултетима, а да тренутно они нису у могућности да их бирају.

2. Језик Срба у Македонији

Природно из претходно наведеног произилази и питање како српски језик опстаје међу његовим матерњим говорницима. Пре свега, кад говоримо о Србима у Македонији, говоримо о три групе: 1. аутохтоним Србима, који су на овим просторима одувек, још од времена постојања Старе Србије, много пре повлачења државних граница данашњег времена; 2. Србима досељеницима између два рата, који су из различитих крајева населили просторе данашње Северне Македоније, 3. Србима који су у периоду Југославије, најчешће деведесетих година прошлог века, дошли послом у Македонију. Институционална брига о српском језику директно утиче и на њихову бригу и очување. Многи од њих желе образовање свог детета на матерњем језику, али у месту у ком живе то није могуће, многи од њих посежу за основним образовањем детета на македонском како би детету лакше било у средњој школи, будући да средњих школа на српском језику готово да нема. Српска деца која би можда изучавала свој матерњи језик и језик својих предака, на факултету могу то учинити само ако се упишу на Филолошки, и то кроз изборни предмет.

Нама је као лингвистима веома значајно да испратимо те промене у језику које се свакодневно дешавају. Да посматрамо те промене изнутра, из перспективе једне српске заједнице једног села, нпр. села Јосифово код Дојранског језера, из перспективе мешовитих бракова, из перспективе српских удружења и друштава. Овде смо на подручју социолингвистике и чини се да овај апсект завређује већу пажњу и систематичнији приступ. Кроз конкретне примере из праксе и контакта с људима, које је аутор забележио током претходне две године, желимо да покажемо зашто је важно да се овоме посвети истраживање, зашто је потребно сакупљање материјала и на који начин сви ми можемо бити учесници у очувању српског језика из данашње перспективе. Овај рад излажемо на округлом столу под називом Чувари сећања. У контексту социолингвистике, из данашње перспективе себе сматрамо чуварима сећања, али не само сећања на прошлост. Ми данас чувамо српски језик за будуће нараштаје јер ће једном и овај наш актуелни тренутак бити прошлост. Чувајући од заборава српски језик на подручју Македоније, онако како данас заиста изгледа, са свим својим изменама, македонизмима, чувамо сећање на њега за даља поколења.

У селу Јосифово забележен је говорни запис у трајању од сат времена и осамнаест минута, где су говорили мушкарци – пореклом Срби. Запис је снимљен марта 2025. године у посети српским породицама у сарадњи са КИЦ ,,Спона“ и Удружењу ,,Срби за Србе“. Дивни људи, испитаници у старосном распону 17 до 83 године, говорили су на српском језику о свакодневним ситуацијама. Најстарији представник користио је чист српски језик, док је најмлађи у неким деловима разговора застајао не би ли се сетио српске речи. Његово школовање тече на македонском све време, док српски говори само код куће с оцем и дедом. Све ове породице засноване су на мешовитом браку, где је мушкарац Србин, а жена Македонка.

У једном разговору са г. М. Станчићем из КИЦ ,,Споне“, аутор је чуо како је занимљива била ситуација у којој се он нашао, кад је ишао на терен и разговарао о продаји трактора са двојицом Срба који живе у различитим деловима Македоније. Како наводи, за заједнички језик споразумевања користили су хибридни језик, који највише личи на македонски. Веома је значајан тај податак, иако нисмо били у непосредном контакту са тим људима. Два пореклом Србина чији је заједнички комуникациони канал македонски језик.

У оквиру предмета Српски језик, једна се студенткиња својим акцентом издвојила, будући да је познавала и дуге акценте на местима на којима Македонци обично користе кратак, па је рекла како су јој родитељи послом дошли у Скопље кад је она била мала. Ишла је у македонску школу да би научила македонски. Немамо тачан увид у то које су године досељени, али према нашим претпоставкама, то је било између 2005. и 2010. године. Кроз лекцију о упознавању, навела је да је по националности Македонка и да јој је матерњи језик македонски. 

Закључне напомене.

Статусом српског језика баве се институције и српски језик се као такав негује кроз ентузијазам наставног кадра на предметима и у школама где се настава одвија на српском језику, као и на факултету кроз наведене предмете и у наведеном обиму. Српски језик се негује и кроз манифестације, књижевне вечери, предавања, радио и тв емисије на српском језику. Међутим, то је само један део онога што српски језик у Македонији подразумева.

Други део јесте брига о записима српског језика онаквог каквог га данас срећемо на овим просторима – у свим његовим изменама и несавршеностима. Српски језик овде треба изучавати кроз дијалекатолошке и социолингвистичке анализе. Записи са терена су неопходни како би се актуелни језик сачувао од заборава, пре свега, а онда и због његовог проучавања. Језик се мења великом брзином и не можемо се ослањати на записе који су настали пре једне деценије и више. Будући да је терен широк, а истраживача мало, такав посао чини се сизифовским. Ако говоримо о дијалектолошким истраживањима, она се спроводе по посебном систему, за који немамо тренутно довољно кадра који би све то спровео на целом терену. Таква истраживања знају да трају веома дуго. Зато, ако говоримо о чуварима сећања и ако смо данас ми ти чувари сећања, пођимо од себе. Снимимо себе и свој говор, снимимо пријатеља, баку, деку, старије комшије, децу. У овом моменту је много важније оставити потврду за будуће памћење. А лингвисти ће наћи начин да тај материјал у својим истраживањима, некад, и искористе.

Јелена Макевић на Скупу Чувари памћења у Библиотеци града Београда новембра 2026.