18. новембар 2011.

Српска академија наука и уметности слави 170 година постојања. Тим поводом од данас до 20. новембра одржаће се бројни програми, изложбе, концерти и свечана академија.

 

Поводом 170 година постојања Српске академије наука и уметности од данас до 20. новембра одржаће се бројни програми, изложбе, концерти и свечана академија.

У Галерији САНУ је одржан је концерт на коме су изведене минијатуре свих композитора, академика САНУ.

На Калемегдану ће сутра бити откривена биста Лази Костићу, а у галерији САНУ биће отворена изложба Академици ликовни уметници на којој ће бити изложена дела из Уметничке збирке САНУ.

Дан Академије биће обележен програмом у Свечаној сали САНУ 19. новембра, беседом председника САНУ академика Николе Хајдина, поздравним говорима председника Бориса Тадића, министра просвете и науке Жарка Обрадовића и министра културе, информисања информационог друштва Предрага Марковића.

У уметничком програму биће изведена композиција најмлађег академика, дописног члана САНУ Исидоре Жебељан: Чудо у Шаргану, песма за обоу и виолину, академика Дејана Деспића Пер дуе, за обоу и виолину. Музику ће извести Јулија Хартинг, виолина и Борислав Чичовачки, обоа.

Академик Предраг Палавестра подсетиће на почетке САНУ, а академик Љубомир Симовић приредио је текстове првих чланова Друштва српске словесности Јована Стерије Поповића, Симе Милутиновића Сарајлије, Вука Стефановића Караџића и Петра Петровића Његоша које ће говорити драмски уметници Наташа Нинковић, Гојко Шантић и Небојша Дугалић.

Обележавање 170 година постојања САНУ завршиће се концертом камерне музике композитора чланова САНУ 20. новембра у Великој сали Коларчеве задужбине.

Лаза Костић на Калемегдану

 У оквиру прославе 170 година Српске академије наука и уметности на Калемегдану откривена биста песнику Лази Костићу. Својим схватањем поезије, језика и света Костић је и данас жив и актуелан, подстицајан и провокативан, истакао песник Љубомир Симовић.

Књижевник Љубомир Симовић открио је, у Калемегданском парку у Београду, бисту песнику Лази Костићу, у оквиру свечаног програма прославе 170 година постојања Српске академије наука и уметности.

Откривањем бисте, дела академика Николе Коке Јанковића, Лаза Костић "дошао на своје место, на коме га дочекује низ знаменитих песника - Бранко Радичевић, Ђура Јакшић, Војислав Илић, Алекса Шантић, Јован Дучић, Милан Ракић и све њих и све нас са горњег града гледа Деспот Стефан Лазаревић песник 'Слова љубве'", истакао је Симовић.

"'Слово љубве' Лазе Костића зове се зове 'Santa Maria della Salute'", рекао је Симовић, напомињући да се откривањем бисте наглашава једна од "магистралних линија нашег песништва почевши од Деспота Стефана Лазаревића до Лазе Костића" која повезује 19. и 20. век.

Својим схватањем поезије, језика и света Лаза Костић је толико отишао испред свог времена и толико је и данас жив и актуелан, толико подстицајан, чак и провокативан, истакао је Симовић, додавши да је Костић међу нама живо присутан да га читамо и доживаљавамо и као песника 21. века.

Глумац Гојко Шантић прочитао је, потом, песму Лазе Костића "Међу јавом и мед сном".

Лаза Костић је рођен 1841. године у Ковиљу у Бачкој. Након што је докторирао права, бавио се адвокатуром и био бележник и председник суда. Потом се одлучио је да се до краја свог живота бави књижевношћу, новинарством и политиком.

Костић је своје књижевно стварање почео у јеку романтизма поред Јована Јовановића Змаја и Ђуре Јакшића. Написао је око 150 лирских и 20-так епских песама, балада и романси, као и три драме, естетичку расправу, филозофски трактат и велику монографију о Јовану Јовановићу Змају.

Једна од његових најпознатијих дела су "Међу јавом и мед сном" и "Santa Maria della Salute".