На Косову Пољу се 15. јуна 1389. године догодила једна од великих битака између Хрвата и Османлија – наводи портал Хрватске православне цркве. Текст преноси сајт Кроатив, који га дели по друштвеним мрежама.
На хрватској страни биле су војска краља Рашке, Босне, Далмације, Хрватске и Приморја, Степана Твртка Котроманића. Затим јединице под командом војводе дела Хрватске и Далмације Владка Вуковића, те хрватски витезови крсташи Ивановци, хрватско-славонско-далматинског бана Ивана од Палижне, и јединице мачванског бана Ивана од Хрвата. Као и пратеће албанске и српске чете Тврткових вазала (укључујући и чете српског кнеза Лазара) те мањи број међународних снага – Грци, Мађари, Молдавци, Пољаци и Чеси. Укупно од 40.000 до 70.000 бораца. Турску војску водио је султан Мурат, са синовима Бајазитом и Јакубом.
На страни Турака било је укупно од око 60.000 до 140.000 војника. Султан и његов син Јакуб (по неким наводима оба сина) гину током битке. Један део Срба и српског племства, који нису били хрватски вазали, него су били под влашћу Турака, борио се на њиховој страни. Хрватска војска је битку водила „професионално и рутински, десетковала турске снаге и однела велику побједу”.
Хрватски прекаљени витез Никола (Милош) из обитељи Кобилић из околине Туропоља, Ивановац, током битке је са својих дванаест искусних и извежбаних витезова пришао султану довољно близу да га убије. Како је забележено, „ пробивши непријатељске чете и камиле наоколо везане, мачем отвори себи пут и до Муратова шатора допре. Сјурио му је мач у грло и тако јуначки уби османског султана Мурата ”.
Када су примили вест о хрватској победи над османлијама на Косову Пољу, коју је хришћанској Европи писмом пренео босански краљ Твртко, у Паризу су звона цркве Наше Госпе звонила у част велике побједе хришћанске војске над Турцима.
Твртков вазал, кнез Лазар Хребљановић борио се на хрватској страни, „под хрватском командом”. Извесно је да су се управо српске снаге с хрватске стране и оне с друге, турске стране, директно сукобиле у жестокој битки, желећи да докажу свој вазални статус код својих господара.
Твртков вазал српски кнез Лазар Хребљановић јуначки гине под хрватском заставом. Српско племство и војска који су се борили на турској страни делили су судбину целе турске војске, односно доживљавају слом. Тај тешки турски пораз и војни губици, значајно су ослабили Србију и утицали су на даљни ток њене историје. Србија, до тада углавном потчињена хрватским, босанским или угарским владарима, постаје важан турски вазал и највернији борац против хришћанске Европе, углавном против Хрвата, Бугара, Грка и Мађара.
Тек 1915. године, када Бугари освајају Србију, британске тајне службе започињу тајну операцију у корист Србије, тако што су измислили изгубљену српску битку против Османлија. Срби су наводно искрварили да би обранили Европу, и та прича је осмишљена да би анимирали савезнике у корист Србије.
За крај, да се не заборави. Последњи хрватски краљ био је Петар Други Карађорђевић. Али, Хрватска православна црква заобилази ту тему. Баш као и сајт Кроатив, који зато има репортажу о Чавоглавама, родниом месту певача Марка Перковића Томсона.
ПОЛИТИКА
