Одговоре на ова питања дало је петогодишње истраживање током којег је анализирана ДНК више од 140 скелета са 30 различитих римских градова, утврђења и локалних насеља на Балкану. Иницијатори истраживања, београдски Биолошки факултет и Археолошки институт, са сарадницима са универзитета у Барселони и Харварду, истраживачима из Хрватске и низа европских земаља, дали су нам пресек генетичких промена популација и миграција на Балкану кроз прошлост дужу од два миленијума. А добијени резултати, како кажу саговорници „Политике”, мењају нашу традиционалну историју јасно показујући да данашње српско становништво има у просеку око 50 до 60 одсто ДНК словенског порекла.

А остатак?

Остатак представља наслеђе старобалканског становништва већ помешаног са досељеницима из великих урбаних античких центара попут Константинополиса, Ефеса и Коринта, који су се овде доселили у време Римског царства. Резултати, такође, потврђују континуитет становништва на територији данашње Србије и Балкана до бронзаног доба.

– Дакле, наше данашње становништво је у суштини аутохтоног порекла, али уз значајан уплив словенске генетике. Део резултата потврђује гледишта традиционалне историје – да је заиста дошло до словенских миграција. То се јасно види из узорака након 6. и 7. века, где је очигледан нови слој словенске генетике који раније није постојао у анализираним узорцима. У том периоду миграције су биле непрестане и наши подаци указују на то да су на Балкан долазиле читаве породице током више генерација. То је пример једне од већих демографских промена у Европи, сличне оној која се десила у Великој Британији са доласком културе звонастих пехара, степског порекла из Азије, која је скоро потпуно заменила староседелачку популацију 2.000 година пре нове ере, и која је потом постала доминантна на острву. Међутим, на Балкану није дошло до замене популације, већ данашње српско становништво има у просеку око 50 до 60 одсто словенске и 40 до 50 одсто старобалканске генетике. То је случај и са Хрватима, Румунима и Бугарима. Међутим, тај проценат опада на око 30 до 40 одсто код Албанаца на северу Грчке, а пада на свега четири до 20 одсто на грчким острвима – објашњава за наш лист Миодраг Грбић, гостујући професор Биолошког факултета.

Док различити језици, религија и култура балканских народа указују на различите историјске и културне процесе током миленијума њихове историје, проучавање гена открива да су они заправо веома блиски. Професор Душан Кецкаревић са Биолошког факултета, истиче да је управо анализа генома данашњег балканског становништва показала највећу генетичку блискост Срба, Хрвата и Румуна.

– Јасно нам је да код једног дела балканског становништва резултати неће бити добро прихваћени. Тако на пример Албанци тврде да су као староседеоци директни потомци Илира, да су као такви одувек на Балкану и да никакве миграције на њих нису утицале. Неки Срби такође тврде да су чисти Словени повезани са Русијом, а Грци да потичу директно од античких Грка. Међутим, у природи људи је да се крећу и мешају међусобно, и то је ова студија јасно показала, као и да генетички чисте популације не постоје – каже Пабло Карион са Института за еволуциону биологију из Барселоне.

Ово истраживање, које је објављено у једном од најпрестижнијих научних часописа на свету „Сел”, рефлекторе усмерава ка неправедно запостављеном Балкану. Наши саговорници подсећају да су слив Дунава и ово полуострво 10.000 пре нове ере била места где су се сусрели европски ловци сакупљачи и први пољопривредници који су стигли из Мале Азије (Анадолије), доносећи технологију пољопривреде. Тако је први хлеб у Европи највероватније испечен у Старчеву 6.000 пре нове ере, а преко пута се, у Винчанској култури, 600 година касније развија једна од првих металургија. Иако су европске културе добиле назив по овим топонимима, ови значајни локалитети до сада су добили много мање пажње на мапи археологије и историје Европе него што заслужују.

– На територији Балкана рођено је 26 римских царева од којих је чак 18 са данашње територије Србије. Анализа скелета из Виминацијума, са широким популационим пресеком која је укључила и војнике, показује да су припадали локалном становништву. Ови подаци намећу закључак континуитета генетичке везе са нашом модерном популацијом која је оцртана кроз старобалкански део ДНК у модерном геному. Наведени резултати такође сугеришу и једну историјску чињеница а коју до сада у недостатку генетичких истраживања нисмо могли да потврдимо, а то је да је овдашња популација кроз Римско царство дала и велики допринос Европској историји. Читав пројекат и ова значајна публикација, промовишу Србију и наше археолошке локалитете на светском нивоу – истичу проф. Миодраг Грбић и проф. Душан Кецкаревић.

Локалитет са кога је анализирано највише узорака је некада главни град римске провинције Горње Мезије – Виминацијум, где је откривено преко 20.000 скелета. Недалеко од царског маузолеја пронађен је гроб у коме је била сахрањена млађа мушка особа, стара 19 година, пореклом са територије данашњег Северног Судана.

– Највероватније је реч о римском војнику. Осим генетичке анализе, и анализа зуба изотопима потврдила је доминантну исхрану морским протеинима указујући да је наведени мушкарац одрастао негде у близини мора, што одговара добијеној генетичкој одредници. То је први доказани случај миграција из подсахарске Африке у Римском царству – објашњава антрополог др Илија Микић са Археолошког института, и додаје да је ДНК анализом потврђено присуство још једне особе чије је порекло било са подручја Африке, али овог пута са северног дела тог континента.

У светској штампи, истицање заједничког порекла балканских народа и великих изазова кроз које су заједнички прошли у давној прошлости током бројних миграција на Балкану, ставља се у контекст недавних и актуелних сукоба на Балкану. Истакнут је и један изненађујући резултат, а то је да су већина анализираних војника из Виминацијума и других војних утврђења припадали локалном становништву и мигрантима из других делова Царства, али да ниједан није пореклом са Апенинског полуострва. То, како објашњавају аутори ове студије, сведочи о много већој интегрисаности Балкана у Римско царство и његовој самоорганизацији базираној на локалној управи и администрацији него што се претпостављало.

– Ово су прва озбиљна и свеобухватна генетичка истраживања која се баве нашим пореклом заснована искључиво на научним, односно генетичким чињеницама, која ће дати допринос разграничењу између историјских чињеница и бројних интерпретација и псеудонаучних дискусија заснованим на неутемељеним причама и веровањима када је реч о пореклу нашег народа. На тај начин смо желели да помоћу научних чињеница разоткријемо, на генетичком нивоу, бар део наше древне историје и порекла – прича за „Политику” Жељко Томановић, професор са Биолошког факултета и дописни члан САНУ.

У току анализа 700 скелета из Виминацијума

Анализа око 700 скелета из Виминацијума, која је у току, представљаће другу фазу истраживања, која ће допунити многа знања о структури и сродничким односима у тадашњој друштвеној заједници. Истраживачи очекују нове информације до којих се чак није дошло ни истраживањима у Италији. Дугогодишњи директор Археолошког института и руководилац пројекта „Виминацијум” др Миомир Кораћ истиче да је то још један доказ велике хетерогености становништва које је насељавало Виминацијум током римског периода.

– Космополитски начин живота је тако потврђен и ван самог Рима, односно у провинцијалном делу царства, илуструјући сличност између демографије Рима и Виминацијума – додаје директорка Археолошког института др Снежана Голубовић. Истраживачи очекују резултате анализе генома из Лепенског Вира, надају се да ће моћи да анализирају узорке из Старчевачке културе и реше енигму непостојања људских остатака из Винче.

ПОЛИТИКА