Ових дана отпочело је обележавање 150 година од рођења Надежде Петровић, велике уметнице, зачетнице српског модерног сликарства. Тим поводом отворене су и пригодне изложбе – једна у чачанској уметничкој галерији која носи њено име, а од Дана државности и одликовање, друга у Народном музеју у Београду, као досада невиђена поставка њених дела. Ово ме је подстакло да се присетим још једног догађаја у вези с њеним именом. Догодило се то у пролеће 1996. године, док сам био посланик у Скупштини Србије, када сам се више пута састајао с мојим Чачанином Душком Јовановићем, у то време једном од руководилаца Завода за израду новчаница и кованог новца.

Када је Јовановић ускоро постао и директор завода у Топчидеру, заједно смо закључили како би лик велике сликарке Надежде Петровић (Чачак, 1873 – Ваљево 1915), уметнице великог талента, која је ишла испред времена, а страдала као болничарка у Првом светском рату, био најбоље решење. Овај заједнички подухват убрзо је реализован. Новчаница је рађена у дубокој штампи, са одговарајућом заштитом.

Потом смо дошли до податка да је само лик још једне жене, краљице Марије Карађорђевић (1900–1961) доспео на једну папирну новчаницу – од 1.000 динара. Она је, као и наша Надежда, била ратна болничарка, а потом и супруга краља Александра и мајка последњег југословенског краља Петра Другог. Позната је и по томе што је за хуманитарне потребе издвајала све своје приходе, па и сопствени мираз, који је имала као румунска принцеза. Била је, иначе, прва жена на Балкану са возачком дозволом, па је често виђана по Београду, неуобичајено у то време, како вешто управља аутомобилом.

Почетком 2021. године, у Монтевидеу, главном граду Уругваја, приређена је изложба папирних новчаница са ликом заслужних припадница лепшег пола, које су штампане у Аргентини, Бразилији, Мексику, Колумбији, Чешкој, Немачкој. Норвешкој, Данској и Естонији. Међу њима била је и наша новчаница од 200 динара.

Родољуб Петровић,
Политика