Какве смо комшије били пре неку деценију, живећи у једној земљи, а какви смо сада. Да ли комшије у некадашњем значењу припадају времену које је увелико прохујало.

Јесу ли остали у сећању или нестали у забораву? Ово питање долази због сазнања да су комшије биле важан део живота у заједници која више не постоји. Било је то време кад се кућна врата нису закључавала, а комшије су доживљаване као „род рођени“. Њихово национално и верско припадништво било је без икаквог значаја. А њихови готово устаљени сусрети били су алтернатива досадном и обезличеном свакодневљу. Била је то форма слободног и спонтаног избора у којем се бранио не само животни стил и начин постојања него и индивидуални и заједнички идентитет.

На то питање кроз приче, личне исповести, стихове искрено и топло одговарају 23 позната писца и уметника из свих држава бивше Југославије.

Пеца Поповић, Мухарем Баздуљ, Љубица Арсић, Дејан Атанацковић, Лидија Димковска, Михајло Пантић, Раде Шербеџија, Анте Томић, Драган Великић, Рајко Грлић..., као и Др. Неле Карајлић, само су неки који су део ове "комшијске" приче.

Свака прича је – живот. Није то никаква југоносталгија, то је жеља да увидимо где смо погрешили, у чему смо успели, где смо данас. И не само као некадашњи земљаци, него као људи који сваког дана неког треба да погледају „преко плота“.

Књига у издању "Вукотић Медија" у Београду и Србији кошта 980 динара.