Манастир посвећен Богородици - Пречистој. Помиње је у својим повељама Свети Сава: „Изградих Чисту, Пречисту Цркву“.

Манастир је саградио Свети Сава, а 1316. године обновио је српски краљ Милутин.
Турци су је претходно уништили и од ње су остале развалине. Била је то огромна црква Свете Богородице Пречисте, или звана "Чиста Пречиста". Припадала је епархији "Дебрцкој" основаној од стране Св. Саве, написана је књига "Пролог". У делу књиге која је остала неизгорела, остао је запис о времену настанка. Било је то у време Стефана Првовенчаног и његовог брата Вукана, како пише у њој, под старањем игумана Андонија. У првој половини 19. века био је јеромонах Ћирило - Кирил Пејчиновић старешина тог манастира, код Кичева.

Године 1848. поклонио је манастирској цркви звоно, српски кнез Александар Карађорђевић. То звоно је преживело све ратове и страдања и весело бруји у слободи 1931.

У окриљу манастира радила је српска основна школа између 1868-1874. године. Њен учитељ Д. Обрадовић се јавља као претплатник једне српске књиге, објављене у Београду. После њеног затварања 1878. године, када је касније поново отворена премештена је у село Манастирац. Тадашњи учитељ Ђорђе прелази у Рашетане.Због неисправних рачуна кичевског манастира Свете Богородице Пречисте, Дебарски митрополит Козма, је око 1885. године пришао бугарском егзархату, да би избегао одговорност.

Након октобарске револуције овде су пребегли руски калуђери и обогатили уметност и живот манастира. Слава манастира се обележава 21. септембра сваке године — Рођење Пресвете Богородице (Мала Богородица). Био је старешина манастирског братства 1931. године протосинђел Мирон.

У њој је 1924. замонашем Доситеј, који ће потом постати први архиепископ МПЦ.