05. октобар 2017.
На данашњем квадрилатералном скупу министара спољних послова Грчке, Македоније, Албаније и Бугарске, у Солуну су истакнуте кључне теме разговора о безбедносној и прекограничној сарадњи, енергетском повезивању у региону.
Циљ скупа шефова дипломатија четири суседне земље, како је указано у најави, везан је за „потврђивање институционалне сарадње кроз решавање безбедносних питања борбом против екстремизма, тероризма и радикализације“.
У државним делегацијама на скупу у Солуну, поред шефова дипломатија четири земље, укључени су и министри унутрашњих послова и економије.
На иницијативу министра спољних послова Владе у Атини Никоса Коциаса, солунски скуп је сазван по други пут у оваквом формату, у оквирима дипломатских напора Грчке за јачање регионалне стабилности и трансграничне сарадње између земаља југа Балкана.
На маргинама скупа у Солуну, на одвојеном сусрету Коциаса са ресорним колегом из Владе у Скопљу, Николом Димитровом, како је саопштено, разговарано је о будућности региона, кроз размену мишљења о корацима које би требало предузети за стварање позитивне визије, јачање сарадње између организација цивилног друштва двеју држава, као и академских институција.
Димитров се данас сусрео и са градоначелником Солуна Јанисом Бутарисом. Истакао је да да су разговарали и о прекограничној сарадњи, „јачању сарадње на нивоу министарстава унутрашњих послова“.
Пред солунски министарски скуп, Димитров је у разговору за грчки „Катимерини“ указао да – уколико Македонија и Грчка желе у будућности да буду партнери у ЕУ и НАТО треба јод од сада да се тако понашају.
- Ово је искрен напор за продубљење узајамног поверења и креирања повољне климе за сарадњу, која ће нам попмоћи да пронађемо пут према напретку. Наши напори извиру из потребе за сарадњом као суседа, у регионалном смислу, али и у европскиом духу и из свесности о несигурности и непредвидљивости у свету данас, истакао је Димнитров.
Право на македонски идентитет
у објашњењу његових недавних тврдњи да Македонија не би требало да буде једина земља која има право на македонски идентитет, односно, у одговору на питање да ли тиме открива показатељ могућности изналажења коначног компромиса у маратонском спору између Атине и Скопља о имену, Никола Димитров је за „Катимерини“ оценио да су идеје о ексклузивности - игре без добитка, које су у прошлости биле само извор подела и немира у региону и шире.
