12. мај 2012.
Село Побожје на Скопској Црној гори удаљено је двадесетак километара од главног града Македоније Скопља. У њему живи мешовито македонско српско становништво, а у непосредној близини су села Кучевиште, Чучер, Бродец, Танушевци и граница са Косметом.
Протеклих месец дана и дуже, а посебно после петоструког убиства недужних Македонаца – спортких риболоваца на обали Железарског језера, у атару села Смиљковци, подно Скопске Црне горе, и у горњим деловима овог подручја, како сведоче локални становници, патролирају екипе јединица специјалне полиције Македоније.
„Специјалци су се", како веле, „већ одомаћили". Сељани нису спокојни. Међу њимасе шире најразличитије верзије, од „упућених", који објашњавају разлоге појачане будности органа безбедности. У тим верзијама су и приче да „у планини крстаре албанске оружане терористичке групе" па се боје да се не понове искушења из ратне 2001. године.
Пре недељу дана, према сведочењима сељана Побожја, било је покушаја да се, како кажу, затрује њихов сеоски извор, са којег се пијаћом водом снабдева 600 житеља овог села на Скопској Црној гори.
У селу влада напета атмосфера, људи су забринути, а екипе „до зуба наоружаних специјалаца", већ месец дана патролира овим крајем. Сељаци не знају зашто их специјалци чувају и од кога...
‒Сигурно има нешто. Ово су лоша времена, не знаш шта носи дан, а шта ноћ, а камо ли година. Ето, пре неки дан један комшија је приметио да се неки сумњиви људи „мотају" око нашег сеоског извора. Било их је петоро у белим мантилима, никада их нисмо раније видели ту и убеђени смо да им намере нису биле часне, већ да су покушали да ставе отров у воду ... Могли смо да поцркамо као мишеви..., сложни су сељани овог села који овде вековима живе са променљивом срећом и неповерењем према непознатим људима.
Иако је ових дана око сеоског извора мирно, људи су и даље у страху и углавном сви из предострожности пију флаширану воду. Нико више не точи воду са чесмица које се налазе у близини из којих тече хладна и бистра вода са планине, а најстарији мештани кажу да је најлепша у крају.