Нова почаст из света за комплет-лепињу: овај омиљени специјалитет ужичког краја (овде је зову „лепиња са све”) добио је ових дана још једну међународну потврду вредности. Познати гастрономски сајт „Тејст атлас” прогласио ју је најбољим доручком на свету у 2023. години.

Изузетно је то признање за ово српско једноставно и хранљиво народно јело (чији укус је освојио и младу интернет генерацију), али ипак не изненађује. Већ је у јануару ове године, писали смо, кулинарски магазин „Тејст атлас” сачинио листу најбољих јела, па и ту на прво место ставио комплет-лепињу.

Данас се овај специјалитет спрема у многим пекарама и кафанама ужичког и златиборског краја. Већ одавно главно име за праву ужичку комплет-лепињу је она из век старе пекаре „Шуљага” на Мегдану, централном кварту Ужица. Ту се и сада припрема на традиционалан начин, а запече у пекарској фуруни на букова дрва. Ову лепињу обожавају генерације Ужичана (и не само њих), у тој пекари једу је прстима. Уз њу пију јогурт из чаше или кисело млеко, то им је некад и сад доручак без премца. Комплет-лепиње праве и друге пекаре у граду, али само „Шуљага” једном годишње направи највећу на свету и изложи је на ужичком тргу током фестивала природе и традиције „Жестивал”.

Ни Златиборци, наравно, у „лепињама са све” не заостају за првим комшијама Ужичанима. Штавише, њихов увек свеж и укусан претоп (слана масноћа настала печењем меса), који имају у стално посећеним мачкатским и осталим ресторанима, те премазан па запечен поклопац (као што је срце лепиње) даје овом специјалитету, уз домаће кисело млеко у земљаном ћупу, посебан укус. Комплет-лепињу зналачки спремају, не само у кафанама у Мачкату познатим по најбољој печеној јагњетини него и у „Зориној крчми” на Боровој Глави, ресторану „Златни бор” крај језера у срцу Златибора и другим кафанама у овом посећеном туристичком месту.

А рецепт за комплет-лепињу од давнина се зна у овом крају. Још од времена кад су се у сваком селу западне Србије у шпоретима пекле омање погаче, у дрвеним качицама дозревао укусан кајмак, а кад би се о славама и весељима у земљаним пржуљама пекли бравови (прасад, јагњад) имало би довољно оне слане масноће претопа. Досетио се неко, ко зна кад и где, да све то троје споји у једно: с погаче би скинуо врх (поклопац) и њен доњи део намазао зрелијим кајмаком на кога би размутио цело јаје, па тако премазану погачу ставио у пећницу да се запече. Након тога запечену је залио растопљеним претопом, те покрио загрејаним поклопцем.

Данас се овај специјалитет спрема у многим пекарама и кафанама ужичког и златиборског краја. Већ одавно главно име за праву ужичку комплет-лепињу је она из век старе пекаре „Шуљага” на Мегдану, централном кварту Ужица. Ту се и сада припрема на традиционалан начин, а запече у пекарској фуруни на букова дрва. Ову лепињу обожавају генерације Ужичана (и не само њих), у тој пекари једу је прстима. Уз њу пију јогурт из чаше или кисело млеко, то им је некад и сад доручак без премца. Комплет-лепиње праве и друге пекаре у граду, али само „Шуљага” једном годишње направи највећу на свету и изложи је на ужичком тргу током фестивала природе и традиције „Жестивал”.

Ни Златиборци, наравно, у „лепињама са све” не заостају за првим комшијама Ужичанима. Штавише, њихов увек свеж и укусан претоп (слана масноћа настала печењем меса), који имају у стално посећеним мачкатским и осталим ресторанима, те премазан па запечен поклопац (као што је срце лепиње) даје овом специјалитету, уз домаће кисело млеко у земљаном ћупу, посебан укус. Комплет-лепињу зналачки спремају, не само у кафанама у Мачкату познатим по најбољој печеној јагњетини него и у „Зориној крчми” на Боровој Глави, ресторану „Златни бор” крај језера у срцу Златибора и другим кафанама у овом посећеном туристичком месту.

А рецепт за комплет-лепињу од давнина се зна у овом крају. Још од времена кад су се у сваком селу западне Србије у шпоретима пекле омање погаче, у дрвеним качицама дозревао укусан кајмак, а кад би се о славама и весељима у земљаним пржуљама пекли бравови (прасад, јагњад) имало би довољно оне слане масноће претопа. Досетио се неко, ко зна кад и где, да све то троје споји у једно: с погаче би скинуо врх (поклопац) и њен доњи део намазао зрелијим кајмаком на кога би размутио цело јаје, па тако премазану погачу ставио у пећницу да се запече. Након тога запечену је залио растопљеним претопом, те покрио загрејаним поклопцем.

ПОЛИТИКА