10. јун 2013.

Председник САНУ-а, академик Никола Хајдин изјавио је да је та институција расписала конкурс за доделу награда за медицину, математику и техничке науке чији је задатак да подстакну развој тих области. Наука у сиромашној земљи не би требало да буде сиромашна, нагласио је Хајдин.

 Српска академија наука и уметности расписала је пре месец дана конкурс за доделу награда за медицину, математику и техничке науке чији је задатак према речима председника САНУ, академика Николе Хајдина да подстакну развој тих области, а самим тим буду скроман, али важан елемент развоја друштва. 

"Те награде имају вишеструки значај. Ако се добро усмере, можемо нешто да учинимо. Разуме се не треба очекивати да ће оне променити нашу стварност, али могу да буду елемент, који на известан, скроман, али важан начин утиче на развој друштва", рекао је Хајдин у интервјуу Танјугу. 

Академија је прошле године доделила награду за физику Милутину Благојевићу и награду за хемију, биологију и сродне науке Игору Паштију, а имају намеру да установе и награде за хуманистичке науке. 

"Треба овим наградама дати значај. Ако можемо да пишемо сваког дана о Новаку Ђоковићу, што није рђаво, можемо да пишемо о тим људима, јер њихови резултати често, нарочито из грана које награђујемо овог пута, имају практичан значај и могу бити од интереса за обичан свет", оценио је председник САНУ. 

Хајдин сматра да доделом награда, које се састоје од повеље и новчаног износа од 10.000 евра, Академија подстиче људе да се баве науком, а на тај начин укупно подиже научни и културни ниво народа. 

"Техничке и инжењерске дисциплине имају посебан значај. Њих награђивати значи давати подстицај онима који хоће науку да примене у животу и да преко тога побољшају стандард овога народа", истакао је Хајдин. 

Када је установљење награда за хуманистичке науке у питању, Хајдин каже да је проблем што није лако наћи спонзора. 

Наука у сиромашној земљи не треба бити сиромашна

Председник САНУ је нагласио да наука у сиромашној земљи не би требало да буде сиромашна. "Мало је чудно кад неко тако каже, али је чињеница да, рачунајући на нашу дијаспору, читав низ научника, професора, директора института по свету, њихов утицај или утицај богатих људи у свету, могао би да учини доста за промоцију науке овде", објаснио је Хајдин. 

Он је рекао да имају намеру да привуку људе који су отишли из Србије и који су често инострани чланови САНУ. 

Ситуација у науци у земљи се, према Хајдиновим речима, може побољшати прерасподелом средстава, али се, додаје, не могу чинити чуда ако се укупно нема довољно пара. 

"Може се у извесном смислу прерасподелом учинити да не замру оне области науке које се развијају било да су у питању фундаменталне, било примењене. У нашем сиромаштву држава смогне неке паре за плате научним радницима у институтима, али за трошкове које они имају у истраживањима средства су мала и ове године ће се још више смањити. То ће утицати на резултате рада", оценио је Хајдин. 

Председник САНУ је рекао да нам предстоје велика одрицања, али то не може вечно да траје и да је оптимиста.

Млади гледају како да боље живе

Један од приоритета САНУ јесте брига за научни подмладак. Осврнувши се на одлазак младих стручњака из Србије, предесдник САНУ Никола Хајдин  је приметио да млади гледају како да боље живе и ако то не могу у својој земљи, одлазе, и то треба разумети.

Он је додао да те људе, који су отишли из земље, треба "користити на један разуман начин, да помогну развој своје земље, да у сарадњи са онима који су остали унапређују нашу науку и праксу".

"То су крупни задаци за које је потребно доста знања и доста маште. Овде тога нема довољно", приметио је Хајдин.