Krunisanje Nemanjica17. јануар 2016.


 


Од првог краљевског крунисања у Жичи дели нас осам стотина година. Јубилеј ове врсте представља повод за обележавање догађаја на више нивоа. Почев од задатка који стоји пред историчарима да сложене догађаје који су крунисању претходили и који су из њега проистекли сагледају у светлу нових резултата савремене науке до препознавања изазова који национална историја пружа као инспирација уметничким одговорима различитих врста. Свесни потребе дијалога са историјом, одлучили смо да понудимо конкурс за телевизијску серију у 12 епизода на тему: КРУНИСАЊЕ СТЕФАНА ПРВОВЕНЧАНОГ: ПРВА НЕМАЊИЋКА КРАЉЕВИНА


Причу ваља почети подизањем Хиландара на Светој Гори где су у том часу Симеон и Сава као монаси. Одлука о оснивању српског манастира на гори Атонској је добрим делом политичка и припада истом типу државно- идеолошког "разлога" којем и крунисање 1217. Због те суштинске везе која, речено језиком средњег века, има за циљ да устроји прави пут народу и његовом владару и нађе им место у светој историји, оба су догађаја била неопоходна, један без другог се не разуме до краја. Шта значи синтагма о месту народа у светој историји?


Она представља прихватљив и за оно доба разумљив начин да се обезбеди место државе и народа на хијерархијској лествици држава и владара, а њена легитимизација је у сфери сакралног: придруживање српског манастира великој породици светогорског братства и "произвођење" домаћих светитеља први су корак на том путу. Други корак је Савин пут на Исток, добијање црквене независности и његова дипломатска мисија која је имала за циљ сабирање важних реликвија источноправославног света и њихово изглагање у крунидбеној катедрали у Жичи. Тај аспекат приче је за краљевско крунисање врло битан, а Савин пут на исток, добро илустрован и текстом и сликом, нуди бескрајне сценске могућности. Компаративни материјал је невероватан који говори за себе. Друга група порука тиче се државе и крунисања као дела династичке приче о краљевству.


На овом плану прича почиње Немањином абдикацијом и предајом престола млађем сину 1196. на државном сабору у цркви Св. Петра и Павла у Расу. Наставља се грађанским ратом између двојице браће, јер је старијем оспорено наследство. Рат се водио, како каже Теодосије "због горке славе краљевства". Важан аспекат приче су прилике у Византији, јер је Стефан царски зет. На приватном плану, ускоро имамо Стефанов развод, где је Гркињу Евдокију отерао наводно због неверства и оженио се унуком млетачког дужда, Аном Дандоло, и то све пошто је њен деда, дужд Енрико Дандоло кумовао рушењу Цариграда 1204. Прича се завршава, окретањем западној дипломатији и добијањем круне из Рима. Њено финале је крунисање у новој катедрали у Жичи, руком новог архиепископа Саве. Да ли је било оваквог другог крунисања или је реч о хагиографској представи, остављамо по страни. Тешко да би се таквог спектакла Немањићи одрекли. Ипак, серија се мора завршити таквом сценом, јер драма то тражи.


ЈАВНА МЕДИЈСКА УСТАНОВА РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА СРБИЈЕ Београд Таковска 10 Р А С П И С У Ј Е ЈАВНИ АНОНИМНИ КОНКУРС ЗА СЦЕНАРИО ДРАМСКО-ИГРАНЕ ТЕЛЕВИЗИЈСКЕ СЕРИЈЕ ОД 12 ЕПИЗОДА «КРУНИСАЊЕ СТЕФАНА ПРВОВЕНЧАНОГ: ПРВА НЕМАЊИЋКА КРАЉЕВИНА»


Аутори су дужни да откуцана дела доставе у три (3) примерка. Сценарио се потписује шифром, (решење шифре доставити уз текст у затвореној коверти), ауторство се доказује истоветном копијом текста. Дело се доставља на адресу: ЈМУ Радио-телевизија Србије Телевизија Србије Културно-уметнички програм Таковска 10 Са назнaком «Конкурс за драмско-играну ТВ серију - Крунисање Стефана Првовенчаног: Прва немањићка краљевина» - НЕ ОТВАРАТИ Рок за предају сценарија је 31.01. 2016. године. Дело послато на конкурс не сме бити већ објављено или емитовано. Руком писана, потписана и већ објављена дела жири неће разматрати. За дело послато на конкурс аутор јемчи да је једини творац дела, да је дело његова оригинална духовна творевина, односно да дело или поједини његови делови нису узети из других ауторских дела, и такође преузима обавезу да регулише и накнади сва евентуална потраживања трећих лица која проистекну из спора око ауторства. Аутор јемчи да искључива имовинска права на делу нису већ уступљена или пренета на трећа лица, односно да их неће уступити или пренети, нити су оптерећена правима трећих лица. ЈМУ РТС - Телевизија Србије ће за избор сценарија именовати жири чији ће чланови бити угледни стручњаци.


Жири је обавезан да резултат избора саопшти 45 дана након закључења конкурса што ће бити објављено у емисијама Телевизије Србије и у штампаним медијима. Јавни конкурс је наградног карактера и за изабрани сценарио драмско-игране тв серије «Крунисање Стефана Првовенчаног: Прва немањићка краљевина» биће додељена новчана награда у износу од 500.000 динара. РТС као наручилац, одабиром дела и исплатом новчане награде, стиче искључиво право производње тв серије у којој ће користити дело и постаје искључиви носилац имовинских права на тв серији и делу са правом искоришћавања и располагања истима (укључујући и уступање), без било каквих ограничења и посебних дозвола, предметно, просторно, временски, по броју, облику и модалитету неограничено. РТС ће са аутором награђеног дела закључити уговор. За додатне информације о условима конкурса заинтересовани се могу обратити на e-mail adresu: odg.ured.dramskog@rts.rs