Дакле, Македонија, која је била правни следбеник Југославије, по том основу није добила чланство у УН.
Све земље из Источног блока прошле су кроз тај процес, неке лакше, неке теже, а Македонија најтеже.
Назив Република Македонија није прошао филтер светске организације, а, нажалост, млада македонска дипломатија није нашла дипломатске алате за решавање тог проблема, па се задовољила пријемом под референцом "Бивша Југословенска Република Македонија".
И одавде почиње историја успона и падова македонске независне дипломатије, која је морала да се ослања углавном на сопствене кадрове који су пекли и пекли хлеб у оквиру југословенске дипломатске школе. Неки су решили да стрпљиво сачекају да ли ће се случајно Југославија повампирити, па су седели у Београду, а пошто се то није догодило, препустили су се служби македонске дипломатије.
Толико смо знали
На новинарско питање искусном дипломати, који је био укључен у процес аплицирања за чланство у УН, зашто је примљено чланство уз референцу, он је искрено одговорио: "Толико смо знали".
Овај искрен одговор отвара дилему која и даље постоји – да ли су Министарство спољних послова (МСП), председник државе и парламент, који су задужени за вођење спољне политике, као и за креирање политике, имали и имају стратегију за те области и надлежности . Да ли су заиста бранили националне и државне интересе? А шта нас чека у будућности у време када се црта нови светски поредак?
"Како је сваки министар долазио, тако је водио дипломатију. Да не говоримо о томе да су сви измишљали топлу воду" каже бивши каријерни дипломата, који је инсистирао на анонимности због изборне тишине.
Он додаје да министарство никада није достигло неопходан организациони ниво, а, нажалост, странке су уништиле оно што је мукотрпно стварано, док истиче да је тренутно "Министарство спољних послова максимално партијско и етнизовано, место где се запошљавају кадрови који не могу да уопште одговори на дипломатске изазове".
"Министарство спољних послова је потпуно партијско, нема дипломатске академије, нема ресора за креирање политике. У земљи не постоје независни институти који би се бавили оваквим питањима и нудили анализе, одговоре и решења која би захтевало Министарство спољних послова", рекао је за Нову Македонију професор Јован Донев, бивши амбасадор у Лондону.
Македонија је имала најбољи међународни положај када се чврсто држала међународног права!
Искусни дипломате кажу да је Македонија најбољу међународну позицију имала када се чврсто придржавала међународног права и истичу да је то рецепт за успешну одбрану националних интереса.
"Узмимо за пример стратешко партнерство са САД које се гради на чудан начин. Одлучили смо да подржимо САД у њиховом изузећу из надлежности Међународног кривичног суда, за шта смо добили много негативних порука из ЕУ. Тако нам се десио 'случај Ел Масри', за који смо опет због тог стратешког партнерства добили пенале из Брисела и Стразбура, где смо изгубили случај. Зато, кад год се доносе осетљиве одлуке, мора се водити рачуна о сопственим националним интересима", истиче дипломата.
Македонска дипломатија је заспала или се касно пробудила током сукоба 2001. године, па су резултати такве неспремности видљиви и данас.
Дипломатски слободан пад
И да када се држимо међународног права побеђујемо, а не губимо, - случај са грчким економским ембаргом који је уведен 1994. године и који је трајао 18 месеци и када је земља претрпела губитке од преко две милијарде долара, када смо победили и такође добили огромну међународну подршку.
Наравно, ту је и случај који смо добили и против Атине пред Међународним судом правде, који је 5. децембра 2011. донео чисту и правоснажну пресуду у корист Македоније.
Председавање Комитетом министара Савета Европе и чињеница да је бивши македонски министар спољних послова Срђан Керим био председник 62. Генералне скупштине УН сматрају се дипломатском победом.
Али изгледа да се дипломатски слободни пад без падобрана догодио након што је Министарство спољних послова пропало или није хтело да спроведе пресуду Хашког суда, а онда је за време министровања Николе Димитрова нестала одбрана уставног имена од приоритета македонске дипломатије.
За кратко време десио нам се Преспански споразум којим је сахрањено историјско и уставно име Македоније. Тим споразумом је отворена Пандорина кутија, па је уследио још један асиметричан и лош договор за Македонију, и то билатерални Добросуседски споразум са Бугарском, којим је уписан још један дипломатски пораз. Има ли краја овој силазној спирали?
Има ли анализа последица резолуције о Сребреници?
Листа дипломатских грешака је дуга, али једна од највећих грешака због којих је Македонија озбиљно пала са међународног колосека јесте када је 1998. године одлучила да успостави дипломатске односе са непостојећом државом – Тајваном. То је разбеснело Кинезе, након чега су у Савету безбедности отказали подршку мировној мисији упозорења УНПРЕДЕП, која је имала за циљ да спречи преливање косовског сукоба на Македонију.
Можда из разлога што су овакве кабинетске одлуке донете, без озбиљних консултација и анализа, руководећи дипломатски кадар, углавном позивајући се на кабинет Министарства спољних послова, нашао је за најприкладније да примени политику „како Брисел одлучи, тако ће ми, пратимо га и примењујемо."
Проблем је што интереси Брисела нису увек македонски интереси, а за то су потребне вештине и аутентична спољна политика.
Пошто се дипломатске грешке и промашаји више не крију под црвеним протоколарним теписима, поставља се питање шта ће нам донети тренутну подршку Нацрту резолуције о геноциду у Сребреници, чији је суспонзор Македонија.
"Нико не говори о последицама тога. Реч је о артангрубизацији спољне политике. А шта се дешава са предлогом за супокровитељство резолуције? Да ли се Влада огласила", пита се бивши амбасадор Љупчо Арсовски и каже да имамо случај, због угледа Лончара - Керима, да се предлагач представља као да је грађанин света, као да није из Македоније.
Косовизација која води ка изолацији и демонтажи МСП
Аналитичари и појединци добро упућени у стање у Министарству спољних послова кажу да се стакло не само прелива, већ може и разбити такозваним "супокровитељством" државе за резолуцију о Сребреници.
Сматрају да је реч о одлуци која није донета на нивоу Министарства спољних послова, председника и Скупштине, а реперкусије тога нису анализиране.
Упућени упозоравају да влада атмосфера "ковизионирања" дипломатског апарата, при чему се фаворизују односи са Приштином и Албанијом, а наши односи са Србијом могу озбиљније да се погоршају.
"Имам утисак да се министар консултује само са ДУИ, а циљ је да парира Аљбину Куртију и Еди Рами. Истовремено, реперкусије се не реализују, као што је намера да се повуче из иницијативе Отворени Балкан, која почиње да даје резултате. Али Отворени Балкан је озбиљна конструкција, заснован је на билатералним и трилатералним споразумима и не можете једноставно отићи", каже Јован Донев за "Нову Македонију".
Бивши амбасадор Зоран Дабић недавно је рекао да је Министарство спољних послова у процесу разградње, а кабинет министра претворен је у "феудалну кулу" затворену за већину запослених дипломата, а комуникација се одвија само преко одређених лица.
Он подсећа да на конкурс за запошљавање није примљено 18 врхунских кадрова, неки са дипломама са "Харварда", што јасно говори у ком правцу иде Министарство спољних послова.
Да је Министарство спољних послова у процесу укидања, наводи Дабић, а низ показатеља већ дуго говори, као да је македонска мисија при УН у Њујорку, где је амбасадор Љубомир Фрчкоски, прекинута и не функционише, а он овде ради тај посао у специјалном одељењу у МСП?! Оно што се дешава у Министарству спољних послова, где су плате не само скромне већ и мизерне, утиче и на рад и попуњеност дипломатско-конзуларне мреже.
Нова Македонија
