16. јул 2015.

Након рехабилитације породице Карађорђевић у Београду, актуелизовало се и питање краљевог имања. Оно у Демир Капији остаће у власништву Македоније, јер законом они имају право само на имовину у Србији, каже правник Едвин Мемеди, пише Слободен печат у Скопљу.

И Светски македонски конгрес је изашао са сличном оценом, да Карађорђевићи немају права на (своје) имање у Демир Капији.

Одлука суда у Београду за рехабилитацију наследника принца Александра Карађорђевића, да стиче право и повратак имовине и нектертина у републикама бивше СФР Југославије, донела је опречна тумачења у региону.

И у македонској јавности актуелизује се ово питање.

Импозантни комплекс имања династије Карађорђевић у Демир Капији на југу Македоније, Краљ Александар Карађорђевић купио је 1928. године, записао је, на основу докумената, у монографији о том делу Македоније др Ђорђи Малаковски.

Он је користио и сећања Војислава Ламбевског, пензионисаног агронома, који је прикупио и сачувао од заборава казивања некадашњег управника краљевског имања Милоша Леовца. (Леовац је после Другог светског рата остао да живи у Демир Капији, на властитом имању, све до трагичне смрти 1963. године), о чему је већ писала Спона.

Краљ је, како је записано, земљиште укупне површине 2.700 хектара откупио за 2.000 лира у злату од Турака – двојице бегова и седморице ага. Власинци највећег дела поседа били су Усни бег и Мехмед бег. Овај други је 1913. године био отишао у Турску, али се због продаје имања вратио.

Остала је занимљива прича, која још живи у народу тог краја, о "купопродајној трансакцији" између бегова и краља Александра. Принц Александар Карађорђевић је 1997. године, у време доношења закона о денационализацији имовине у Македонији, званично затражио повраћај дедовине. Одговор је, кажу, званично изостао, а био би - негативан. Јер, нема "правне основаности", будући да је потомак - странац.

Према судским списима са оставинским решењима из Кавадараца и Београда, после убиства краља Александра у Марсеју имовина династије Карађорђевић у Македонији припала је сада покојном принцу Томиславу Карађорђевићу.
Македонија је једна од ретких држава у транзицији која не дозвољава денационализацију имовине странаца, међу којима су и наследници династије Карађорђевић, упркос поседовању валидних тапија.

Стара краљевска вила и имање били су у њиховом власништвиу до 1947. када је владином одлуком стављен под власништву Социјалистичке Републике Македоније.

У међувремену био је у власништву две винарије, а домаћи правници тумаче да је на делу имања прогрлашен за култруо наслеђе под заштитом УНЕСКА и да не постоје прописи који би могли да имање врате Карађорђевићима. На имању је направљен и веома важан обкракт за електоренергентски систем Македније.
Професор Међународног права Љубомир Фрчковски каже да је све регулисано процесом о сукцесији бивше СФРЈ, и да је тиме и ова прича готова ствар.

Правно је све на страни Македоније сматра и његов колега Едвим Мемеди, који додаје да имањем газдује приватна винарска фирма, и да се она пита да ли ће некоме враћати иамње, или неће.

Он каже и да је сами престолонаследник изјавио како је поносан да се имање његове мајке одржава.

Интересантно је, међутим, да је на имању у Демир Капији краљ боравио само једном. Било је то 8. марта 1931. године, после обиласка Валандова и околине, тада погођених катастрофалним земљотресом.

И краљица Марија је у краљевској кући крај Демир Капије била редак гост.

По сећању старијих мештана и записима, забележено је да је на имање у Демир Капији долазила 1934. године, после атентата на краља Александра, исте године у Марсељу.