27. новембар 2016.
Култура је узвишено место са којег су говорили узвишени умови, али може да буде и свратиште или крчма из које су искакали и монструми човечанства, пише лист Данас.

Култура је оно из чега се рађа и добро и зло. Криза културе је увек и криза друштва", казао је Бранко Кукић, уредник и издавач, на научно-стручном скупу "Култура: основа државног и националног идентитета", који је данас почео у Српској академији наука и уметности.

Главни уредник часописа Градац истакао је да се културом бавимо у времену када нисмо решили ниједан други проблем, а с друге стране, да смо их решили, решили бисмо и питања културе. Кукић је у свом реферату напоменуо да се код нас треш толико примио да све оно што је добро вене у његовој сенци, те да из ђубрета најбоље успева коров.

Иако би култура требало да буде задатак број један сваке државе, код нас се више улаже у естраду - позоришну, филмску, књижевну... него у важна дела која у свету могу бити препозната као аутентична.

"Несрећа је у томе да је ствар српске културе постала ствар појединаца", казао је Кукић додајући да би те појединце требало поставити на високо и видљиво место, јер нам је у овој тами потребна много већа светлост.

Осврћући се на професију којом се он бави - издаваштво, Кукић је рекао да њега не забрањива број издавача, већ то што има много лоших издавача, а не оних са визијом и идејом, способних да преносу оно што је важно.

"За озбиљно издаваштво није потребно стварати мегаиздаваче него мегакритеријуме", објаснио је Кукић, додајући да масовност никако не треба подстицати, што је овде увек био случај. То је видљиво и на примеру откупа књига, где након стручне комисије, књиге бирају библиотекари који се у највећој мери одлучују да бесплатно добију издања које ће се масовно читати, иако они треба да формирају висок укус читалаца.

За њега нема дилеме шта треба да су приоритети државе, због чега и сматра да Министарство културе по природи ствари треба у овом послу да има прецизну стратегију развоја културне политике. То, како наводи, значи и да се "ману популизма и политиканата", те да више уважавају мишљење образованих и креативних људи.

"Тада ћемо прећи са кукања, подврискивања и пуцања на елементарну бригу о будућности Србије", додао је Кукић. Он је нагласио да је култура постала сервис Министарства културе а да треба да буде обрнуто, те да је култура креација а Министарство администрација.

О законским оквирима у области културе говорила је Горица Мојовић. Она је у свом излагању подсетила да Закон о култури који је усвојен почетком ове године, уместо да је исправио грешке, претходног из 2009. који никада није потпуно ни примењен, само унео додатну конфузију. Осим тога што су поједини акти нејасни, застарели или се не примењују, Мојовић је као један од највећих проблема културе који изазива администрација истакла то што се, када се и доносе неке одредбе које би могле да промене ствари, онда појављују други закони који их бришу и поништавају. Тако се закони о буџетском систему, социјалном осигурању, радном односну, планирању и изградњи, јавним набавкама, радиодифузији, ауторски и сродним правима... доносе без обзира на акте Закона о култури и обично на штету уметника и културних радника.

"То показује да је Закон о култури за државу закон другог реда", истиче Мојовић.

Она је напоменула и да се често истиче да за културу нема новца. Како каже, иако су та средства само 0,5 одсто, она често ни не буду искоришћена до краја, него цифре у милионским износима бивају преусмерена за смањивање дефицита. Она је истакла да је неопходно мењати систем финансирања културе, а новац у националном фонду за културу могао би да се попуњава и подстицањем јавно-приватних партнерстава или спонзорстава ослобођењем плаћања пореза, затим порезом на естраду, новцем од игара на срећу... Али за све то је потребно имати професионалне и стручне људе на свим местима, истакла је Мојовић.

Говорећи о установама културе којих у Србији има 523, Ивана Стефановић казала је да неадекватно вођење установа не може спасти новац, али да је адекватном вођењу потребан новац али и други услови. Она је нагласила да би питање публике требало да буде тема број један установа културе и да оне морају да се, поред развоја публике, баве и културом сећања али и слободом стваралаштва.

Скуп који се у просторијама САНУ одржава и сутра отворио је данас председник САНУ Владимир Костић, који је рекао да су појединци замерили што су се на скупу нашли људи из различитих ставова и позадина, те да је њихова жеља била да се упркос размимоилажењима у мишљењу не догоди да крајњи циљ скупа буде конфликт. Отуда, како је приметио, и мото овог састанка - неслагање, без љутње.

"Желели смо озбиљност и компетентност под сенком обавезне различитости", казао је Костић.

На скупу у Академији био је и министар културе Владан Вукосављевић, који је подсетио да култура ствара предуслове за настанак и развој цивилизације, а цивилизација пружа заштитни оквир за даљи напредак културе. Он је истакао да се тренутно ради на културној стратегији, као и да се припрема закон о позоришту, који би, како је објаснио, позориште извукао "из статусног лимба између социјализма и неолиберализма". Слично је и с прописима из области кинематографије, а посебну пажњу, каже, посветиће неким облицима аматеризма. Он је додао и да је важно питање кадрова, те да на одговорним местима у институцијама културе треба афирмисати стручне и образоване људе, али да је вишедеценијска пракса афирмисала принцип политичко-партијског кадровања.

"То нигде више него у области културе производи негативне последице", казао је Вукосављевић.

На скупу су говорили и: Зорица Томић, Иван Јевтић, Небојша Брадић, Дивна Вуксановић, Ирина Суботић, Предраг Пипер, Дарко Танасковић, Радослав Зеленовић и Милован Данојлић, а дан касније о култури у Србији причали су: Иван Меденица, Ласло Вегел, Невена Даковић, Борислав Стојков, Драшко Ређеп, Милена Драгичевић Шешић, Дијана Милошевић, Бојан Ковачевић, Милета Продановић и Новица Милић.