15. април 2013.

Етнографски музеј у Београду конкурише крсну славу за Унескову листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Заједно са земљама из региона Србија кандидује Ђурђевдан, као празник кога поред православних, славе и католици и муслимани.

После двогодишњег научноистраживачког рада, стручњаци етнографског музеја у Београду конкуришу са крсном славом за Унескову листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Србија самостално предлаже крсну славу, док ћемо са земљама из региона кандидовати Ђурђевдан, најављује РТС..

Као обред освештања хране и пића, посвећена светитељу, слави се као црквена, сеоска, еснафска, породична. На конкурсу за Унескову листу нематеријалног културног наслеђа представљаће нас породична слава.

У етнографком музеју кажу да тако постајемо видљиви у целом свету.

Антрополог Милош Матић за РТС истиче да оно што је најважније за Унеско јесте да доприноси да локална заједница препозна себе и да цео свет препознаје Србију по крсној слави.

Према његовим речима, са друге стране сви славу препознају као један добар квалитетан обичај који доприноси спајању људи породица, друштава, заједница.

Две године после потписивања конвенције са Унеском, Србија се први пут кандидује неким својим обичајем.

Слава као културни феномен није довољно истраживана, па је за ову прилику сакупљено сијасет обимне фото, аудио и видео документације о томе како се некада и данас обележава слава.

Рок за предају докумената је други април. Антрополог Марко Стојановић каже да ће до априла следеће године трајати процедура провере послате документације, а након тога, до јесени 2014. године, донеће се и одлука о самој номинацији.

Осим породичне славе, Србија Унеску предлаже и Ђурђевдан, који осим православног, слави и католичко и муслиманско становништво, нарочито у сточарским областима.

Кустос Завичајног музеја у Књажевцу Бојана Илијић каже да је пробуђена свест за очувањем нематеријалне културне баштине инспирисала завичајни музеј Књажевац да кандидује један обичај који је спој паганског и хришћанског веровања и који се одликује кроз Ђурђевдански обичај који се слави манифестацијом молитве пред Миџором.

Кандидатуру за Ђурђевдан наша земља поднеће уз подршку Румуније, Хрватске, Македоније, Молдавије и Турске.