08. јул 2015.

Традиционална културно-туристика манифестација „Дани каранфила" одржана је у Врањској бањи 3. и 4. јула. Другог дана манифестације презентовањем македонске културе кроз песму, игру и кухињу представило се КУД „Бранко Чајка" које ради у саставу Удружења Срба и Македонаца из Тетова.

Врањска бања се налази на југу Србије и удаљена је 12 километара североисточно од Врања. Окружена је обронцима планине Бесне кобиле и Великог Пештера који су јој омогућили врло пријатну климу. Као купалиште и лечилиште позната је још из праисторијског периода. Дакле, једна је од најстаријих бања у Србији.

Препознатиљо обележје је њена минерална вода која достиже фантастичну температуру од 94 до фантастичних 110 степени Целзијуса, па се рачуна за најтоплију у Европи. Има капацитет 140 метара у секудни и избија на површину земље из десетак извора.

Значај ове бање је у лековитим својствима њене сумпором богате воде која помаже у лечењу реуматских и кожних болести. Врањанци су поносни на то што се у њој успешно лечио и краљ Александар Карађорђевић, а краљева када и апартман се и данас чува и користи.

Лепо сте ово направили

Удружење Срба и Македонаца „Бранко Чајка" из Тетова у сарадњи са Удружењем Македонаца „Гоце Делчев" из Врања презентовало је традиционалну македонску кухињу и песме и игре из Македоније у сарадњи са КУД Врелац из Врањске бање.

Председница градске општине Врањска бања Славица Сотировић је поздравила госте из Македоније наглашавајући да:
„Заједно и даље треба да градимо мостове сарадње, а то је најлакше преко сарадње младих људи на промовисању културе, односно своје посебности, као што ће данас радити млади људи односно наши гости из КУД Бранко Чајка из Тетова и њихови домаћини КУД Врелац из Врањске бање. Задовољство ми је што можемо да се похвалимо и одличном сарадњом са Удружењем „Гоце Делчев" која показује да водимо рачуна и о другим народима који живе на територији наше општине. Производ тога је и ово наше данашње дружење које ће, надам се, прерасти у праксу".

Захваљујући се на добродошлици и указаној части у име гостију из Тетова скупу се обратила Соња Трајкоовић Андонов председница Удружења Срба и Македонаца из Тетова.

„Надам се да ће се иза овог нашег данашњег дружења изродити и многе друге сарадње и гостовања младих људи који се баве очувањем традиционалних вредности наша два народа. Наш данашњи наступ подржало је Министарство културе Републике Македоније, локална самоуправа Врањске бање, удружења грађана, односно сви ми заједно".

Иначе, на изузетно богато уређеном штанду који су припремили гости из Тетова и домаћини из Врања представљени су бројни специјалитети и стара јела из Полошког региона и осталих крајева Македоније, па се ту могло видети незаобилазно гравче на тавче, таратор, баклава, кадаиф, а значајно место заузела је штипска пастрмајлија и разне пите. Представљена су и тиквешка вина, ракије, сокови и друге посластице.

Гостима у част лепим изворним македонским песмама представила се и млада певачица Мила Богдановић које је своје школовање завршила у Македонији, а млади чланови КУД Бранко Чајка су за окупљене домаћине отпевали и одсвирали неколико македонских песама. Међу окупљеним гостима на тргу испред хотела Железничар окупило се пуно света, пришли су и многи старији људи из оближњег стационара, па и медицински персонал, као и гости из оближњег ресторана Кичер. Многи од њих служећи се разним ђаконијама са штанда и слушајући познате мелодије, у познатом јужњачком духу, рекоше „много су га лепо направили, па што је играње и певање, много је убаво".

Оро се вије код „Српских домаћина"

Гости из Тетова обишли су храм светог Илије, градског заштитника, који се налази у непосредној близини трга и били гости Удружења Српских домаћина. Њихов председник Предраг Костић похвалио се да имају 28 представништава широм Србије, по Европи, Америци, а ускоро се очекује отварање центра и у Куманову.

„Акценат стављамо на рад са децом и омладином. Као и наши данашњи гости и ми имамо фоклорну секцију то је КУД Врелац, у коме се ради са разним узрастима младих, првенствено на очувању фолклорне традиције нашег краја. Постигли смо и запажене резултате на домаћим и страним фестивалима и волели бисмо да гостујемо у Македонији".
Свој благослов овом дружењу младих дао је и месни свештеник, „поп Срећко". Представљајући градску цркву и подсећајући младе да су сви људи пред богом исти и да треба непрестано радити на својој духовности и приближавању богу и истини.

„Родом сам из пчињског краја и ваш менталитет ми је врло близак. Треба што више да се повезујемо и да се дружимо па да ваше генерације буду блиске као што смо ми старији. Ви сте још млади и то не важи за вас, али ове невладине организације треба да организују фестивал нежења и удавача који би се одржавао једном годишње у разним пограничним местима како би било више мешаних бракова. Па ваљда и ми свештеници треба себи да обезбедимо бољи посао, да венчавамо и да крстимо".

Отац Срећко је на крају своје беседе заједно са омладином певао своју омиљену „Оро се вије крај манастира", као неизбежну „Зајди, зајди јасно сонце" што је награђено громогласним апалузом. У осталом делу дружења следило је натпевавање, ко ће боље, ко ће више... Низале су се косовске, српске, македонске песме из грла ових дивних младих људи, па се стигло и до навијачке „Звезда је име шампиона"...

Расположени домаћини хтедоше и да заиграју са гостима. Иако су знали, а потврдише и старији, да са Македонцима немој ни да играш ни да певаш, младост не би била младост ако не следи изазове. Тек, у дворишту цркве заиграше шарено коло-оро сви ко један, на задовољоство посетиоца који су с радошћу пратили ове веселе младе људе.

Засвирај и запевај ми за душу

Иако је Врањска бања одвано изгубила свој сјај опеван у делима Боре Станковића, још има традиционалних гостију. На оваквим манифестацијама на променаду дођу и људи из града и околних села. У потрази за причом стигну и новинарске екипе из великих градова. А у вечерњим сатима, после заласка сунца, створи се „традиционална гужва". Можда једино у тим тренуцима шеталиште заличи на „оној старо", кажу добри познаваоци.
На главном шеталишту поред штанда наших домаћина из Удружења „Гоце Делчев", „најбоље место на сабору" за своје земљаке чувао је председник Пецо Ристески, Прилепчанин, врањски зет који у граду на Морави живи дуже но у родном крају.

„Засвирај ми и запевај ми за душу наше најлепше песме, оне старе" ...говорио је младим момцима из оркестра, час на српском час на македонском језику, а они су знали да погоде сваку. Многи Врањанци и мераклије почели су да се окупљају да би запевали и заиграли. Одавно им се, кажу, душа није овако расположила...
Ту су биле и госпође из Удружења пацијената оболелих од мултуплекс склерозе и реуматских болести које су „издржавале бању". Знале су сваку песму и са радошћу је певале, па се могло помислити да су Македонке које живе у овом крају. Међутим, то су биле Врањанке које су се кроз овај доживљај вратиле у дане младости када се саборовање „терало" и по недељу дана, када се певало и играло пуним срцем.

Можемо ли да вратимо саборовање

Званично представљање КУД Бранко Чајка почео је у осамнаест сати наступом Драгише Аврамовског који је отпевао неколико македонских песама. Главни штимунг направили су полетни чланови фолкора и оркестра предвођени изванредним младим људима, Сашом Костадиновским (тапан) коме је дугогодишње искуство у фолклору, још од малих ногу у овом друштву, определило животни позив, јер је данас постао школовани етнокореолог. Остали чланови су Бобан Илијевски (кларинет), Горан Фимић (бас), Бисер Серафимоски (гитара) и Ненад Мановски (хармоника).

Следио је наступ домаћина из КУД Врелац који су се представили врањанским играма, а на крају су оба друштва наступила зеједно управо на месту где је некада била главна игранка у Бањи, кажу традиционални посетиоциа наступ ових младих људи претворио се у опште народно весеље.

Каранфил девојче

Легенда о најлепшој јужњакињи, циганској лепотици Коштани, која је својом врелом крви у задимљеним кафанама пре сто година доводила до лудила све што је носило панталоне, чува се још између корица Бориних књига. Ова лепотица је добила име по крупним очима боје кестена које у овом крају називају „коштан". Због ње су многе чорбаџије заборавиле своју кућу и нејач и заједно са песмом отишле право у пропаст.

„Времена се мењају па и обичаји. Манифестација Дани каранфила и избор за најлепше Каранфил девојче постоји од 1963. године. Првих година најлепшу девојку бирала је публика, односно победила би она девојка која би добила највише каранфила. Данас тај посао радио стручни жири", кажу из туристичке организације Врањска бања.
За овогодишњи избор пријавило се двадесетак девојака из Врања и околних места, а тутулу Каранфил девојче понела је Милица Благојевић из Врања. Остатак вечери био је резервисан за концерт српске мега звезде Милана Топаловића Топалка који је певао и староградске врањске песме, никада заборављене у овом крају.

Ово је било одлично дружење младих Врањанаца и Тетовчана који су својим наступом успели да се окупе око правих традиционалних вредности. У амбијенту када се њихови вршњаци васпитавају на песмама „разних Гоца" они вредно раде на чувању и презентовању „оног старог" по чему нас препознаје сав културни свет.

Нена Ристић Костовска