Вук Филиповић

Легат академика Вука Филиповића уместо у Књижевној заједници у Врању, биће убудуће чуван у Матици српској. Књижевна заједница у Врању има ограничен простор. Вукова супруга Беба Филиповић је легат пре деценију поклонила књижевници из Врања Сунчици Денић за фонд Књижевне заједницу Борисав Станковић у Врању.

У Врању ће вечерас у 20 сати бити одржан књижевни програм "Матица - чувар духовног блага"  у амфитеатру Педагошког факултета.

О овој теми говориће председник Матице српске проф. др Драган Станић, управник Рукописног одељења проф. др Зорица Хаџић и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

Проф. др Сунчица Денић

Након тога, најављују Вечерње новости, биће уприличена примопредаја Легата академика Вука Филиповића, о коме ће говорити проф. др Сунчица Денић из Врања. Професорка Денић је добитница награде у част Вука Филиповића за књижевну критику.

Биографија

Вукашин Вук Филиповић рођен је у селу Становце, код Вучитрна, 30. август 1930 — Приштина, 1990) био је српски књижевник, ликовни уметник и професор Приштинског универзитета.

Најзначајнији писац с Косова и Метохије поникао и већину својих дела објавио у Јединству, наводи Википедија.

Основну школу похађао је у Бабином Мосту, Бресју и Приштини, а гимназију у Другој мушкој гимназији у Београду и Приштини и дипломирао југословеснку књижевност на Филозофском факултету у Београду 1954. године. Докторирао је на истом факултету 1964. године на теми „Детињство у делу Боре Станковића“. Био је професор у гимназији „Иво Лола Рибар“ у Приштини (1954-1959), предавач на Вишој педагошкој школи и, од септембра 1960. до своје смрти, предавач и професор на Филозофском факултету у Приштини на предметима Теорија књижевности и Модерна српска књижевност 20. века.

Један је од оснивача и први одговорни уредник књижевног листа „Видици“ (1953 - 1954) у Београду. Покретач је и главни и одговорни уредник часописа „Стремљења“ (1965 – 1979) у Приштини. Као студент у Београду објавио тридесетак приповедака са темама из косовског живота у Младом борцу, Младој култури, НИН-у, Нашем одјеку, Јединству. Његов роман „Трагови“ (у рукопису) награђен је на конкурсу „Народне просвјете“ у Сарајеву 1957. године за југословенски роман. Покрајинско народно позориште у Приштини извело је његове драме: „Тамне одаје“ (Албанска драма, 1956) и „Снег и ватра“ (Српска драма, 1963). Приредио је две самосталне изложбе слика 1957. и 1960. године. Његова изложба била је прва самостална изложба слика на Косову и Метохији. Илустровао је и збирку песама Рада Николића „Сенке“, а бројне ликовне прилоге објавио у Јединству. Подстицао је и помагао младим ствараоцима на Космету да се афирмишу. Један је од покретача издавачке делатности листа Јединство 1961. године, у коме је доцније углавном и објавио све своје књиге.

Био је члан Академије наука и уметности Косова (АНУК) од њеног оснивања, а од 1986. до 1990. и њен председник, у једном мандату и председник Савета академија наука и уметности СФР Југославије. Није се придружио српским, црногорским и муслиманским писцима и интелектуалцима 1986. године у протестима против албанске мајоризације.