16. мај 2016.

Вечити авантурста, популарни бајкер Горан Хаџииљоски Чајка (53) из Тетова поново је „у седлу“ пред изазовима нових авантура за обарање мото рекорда. Неустрашиви витез есктремних спортова, спреман је за „стартну линију“ вратоломија, опорављен од тешких повреда које су га месецима приморале на мировање.

Због тог принудног мировања, тешка срца је морао да пропусти неколико „планираних“ трка међу којима му остаје остаје недостижан и жељени рели Париз - Дакар.

Раније изванредан скијаш, одличан каратиста, сада „зависник мото трка“, Чајка је строго држећи до својих правила спортског режима у животу – „без капи алкохола, цигарета, дроге...“ увек успева да се издигне и после падова. Уз много одрицања, вишемесечне терапијске и тренажне дисциплине тако је успео да се опорави и од последица тешких повреда кичме задобијених приликом излетања са одроњене стазе у ендуро трци на Сљемену код Загреба.

- Спреман сам за обарање новог брзинског рекорда на мојој тренажној стази, деоници ауто-пута Тетово – Гостивар, где познајем сваки педаљ коловоза, изнад достигнутих 305 километара на час, објашњава Хаџиљоски, уместо одговора на дилему – има ли краја изазовима у његовим вратоломијама увек на ивици смрти. - Када сам се са свега 17 година одважио за равноправну трку са тадашњим такмацима из читаве „оне велике Југославије“, један од искусних вукова мото спорта Вук Томановић из Београда ми је прорекао ово што гоним више од 3,5 деценије. И даље осећам и знам да могу више и изнад црте коју сам себи задајем за обарање нових рекорда. То је мој живот, љубав којој сам посвећен до краја - без остатка.

Сада о Никољдану, крсној слави Хаџиљоских, старе породице са вековним кореном у Тетову, Горанови гости редовно пребројавају његова бројна признања, пехаре, диплиоме, медаље... Но, неки од његових рекорда есктремног спорта, извесно је остају просто – необориви.
Само је Чајка мотором и аутомобилом освојио највиши врх на Шар Планини. Чак девет пута везаних очију возио мотор на „његовој релацији“ деонице од 17,9 километара ауто-пута од Тетова до Гостивара. На мото стази Гробник код Ријеке возио чак 311 километара на час...

За спортске авантуре које себи задаје Чајка, каже, неопходна је огромна храброст, концентрација, упорност, „хладна глава“, упорност да „увек можеш и кад паднеш да устанеш“, ледена посвећеност циљу и разумљиво савремена опремљеност. Каже да је у припреме за неоставрени Дакар уложио око 40.000 евра и све је отишло у ветар.

Међу неколико тешких падова, свакако му је највише последица нанео онај у ендуро трци на Сљемену када је пао у провалио добоку 80 метара. И, успео је да устане, „покупи мотор“ и заврши трку као седми од укупно 130 учесника. Од последица повреда међутим, опорављао се месецима...

- Са најбржим мотором Кавасаки ZX 14, чији је максимум према фабричким тестирањима 326 километара на час, реално очекујем да ћу оборити свој рекорд постигнут овде на деоници ауто-пута од 302 километра, каже Хаџиљоски.

У лавиринту изазова авантура, неуморни трагач за новим узбуђењима од којих се леди крв у жилама, често под питањима најближих „докле тако наопако“, Чајка зна да „у одбрану својих намера“, узврати опаском да је то можда и „природно“ јер је и рођен заиста - наопако. И, додаје да „има више живота него мачка...“

У свет екстремних спортова са свим својим циљевима, ишчекујући да их региструју и код захтевних чланова комисије Гиносових рекорда, ушао је откако „овде у Македонији није било праве конкуренције у мото тркама“.

- До 1990. учествовао сам на 164 што брзинских што планинских мото трка на разним стазама у Југославији. По распаду заједничке државе, у Македонији је мото спорт пао заиста на ниске гране. Практично је - на нули, и то несумњиво онеспокојава посебно младе. Нема ни праве стазе. Тренирам понекада и на већ оштећеном војном аутодрому у кругу касарне у Кичеву, али то је далеко од жељеног и потребног за праве припреме мото такмичења, сведочи Хаџиљоски.

У том ванредном спортском ангажману, када су му мото трке „постале досадне“, у есктремном спорту досада је регистровао десетак необоривих подвига.

Откако је мотором и аутомобилом освојио Титов врх на Шарпланини 2.747 метара изнад нивоа мора, оборио је и рекорд у брзинској вожњи аутомобилом на тек изграђеном аутопуту од Тетова до Гостивара. Те 2002. развио нејвећу икада постигнуту брзину у Македонији са аутомобилом на аутопуту.

Са Поршеом 924 појачане машине достигао је максималну брзину од 302 километра на сат. Ту деоницу је прешао за 3,45 минута. Наредне године је купио нови мотор Хонду ЦБР 900РР и са њим је на истој деоници постигао брзину од 305 километара на сат и за пет секунди је био бржи него претходног рекорда са аутомобилом...

Признаје и да се коцкао са животом и смрћу, учешћем и на чак 210 илегалних трка за - новац. Тада је и зарадио надимак „летећи Чајка“ - „краљ ноћних трка“. На једној таквој ноћној трци на поменутој деоници аутопута био је сам насупротот такмаца Албанаца и више од три хиљаде њихових навијача с обе стране „стазе“.

И никада није изгубио. „Највише сам зарадио једне ноћи у ауто трци са Албанцем из Кичева који је дошао на одмор из Америке. Био је убеђен ће са својом Корветом бити бржи од мог Поршеа...“

Пежо на врху Шаре

- После освајања највишег врха Шаре - мотором, 2005. аутомобилом Пежо 205 ГТИ, преправљеним за екстремну вожњу, исту врлетну „стазу“ коју тешко савладавају и искусни планинари, возио сам чак 11 сати. Нема ту паузе,све време нисам излазио из возила.

Због успешног савладавања нагиба од 70 – 80 степени, да избегнем превртање, возио сам у – рикверц. На том нагибу не помаже ни ножна, ни ручна кочница - само вештина вожње, физичка припремљеност и много умећа. За 800 метара најтежег дела стазе потрошио сам 24 литре бензина и изгубио неколико килограма тежине, објашњава Чајка.

„Полетање“ на Гробнику

На писти Гробник код Ријеке Горан Хаџиљоски Чајка 2006. са мотором је оборио рекорд од 309 километара на сат, а пет година касније на истој стази је развио чак 311 километара на сат. Тежи да надмаши самог себе и достигне рекорд изнад 320 километара на час и на аутопуту.

На слепо за Гиниса

- До сада у Гинисој књизи рекорда није регистрована дуга вожња на мотору везаних очију. А, ја сам до сада чак девет пута, на слепо преваљивао 17,9 километара аутопута од излазне наплатне рампе на аутопуту од Тетова, до кривине пред улазну наплатну рампу код Гостивара. Возио сам девет пута, под пратњом дању, потпуно залепљених визира на кациги, усред саобраћаја крајњом десном траком, брзином од 25 до 30 километара на час, каже Чајка.

Објашњава да му је током вожње на слепо, граница гаса обележена. Прстом „мери“ домет брзине, бројећи у себи ради одмеравања преваљеног пута. „Рецимо, од поласка када бројањем до 450 при утврђеној брзини око 35 на сат, знам да сам надомак села Жеровљане. Одржавање правца није проблем, користим и део удубљења на асфалту - колотрага...“

М.С.