У оквиру Летње школе у Охриду одржане су едукативне радионице „Мали архитекта“ и „Мали зограф“, намењене упознавању деце са основама средњовековне сакралне уметности и архитектуре.
Кроз игру, разговор и непосредно посматрање споменика, полазници су имали прилику да препознају и именују основне делове православног храма, попут куполе, олтара и припрате, док су у оквиру радионице „Мали зограф“ истраживали свет средњовековног живописа, препознавали представе Христа и Богородице, пребројавали фигуре анђела, светитеља и откривали поједине елементе иконографског програма.
Посебан део програма био је посвећен обиласку цркве Светог Николе Болничког, где су деца упозната са основним иконографским програмом храма, са нарочитим освртом на представу Светог Саве и Светог Симеона Немање уз краља Стефана Душана краљицу Јелену и њиховог сина Уроша, као сведочанство духовних и историјских веза српске средњовековне државе и Охрида.
Током боравка у Охриду полазници су уз цркву Св. Николе Болничког, посетили и знамените храмове Свете Софије, Светог Јована Канеа, Богородице Перивлепте и манастир Св Наума.
Радионице су имале за циљ да код најмлађих развију интересовање за уметност, историју и очување културног наслеђа, подстичући их да споменике посматрају као живе сведоке прошлости и важан део сопственог културног идентитета.
Настава српског језика на Летњој школи српског језика и културе на Охриду
На Летњој школи српског језика и културе, која се одржава на Охриду и коју похађају *деца српског порекла* планирана су предавања из српског језика (с културолошког аспекта), као и практичне вежбе.
Наставу држи лектор српског језика на Филолошком факултету ,,Блаже Конески” у Скопљу, Јелена Макевић, с којом су ученици већ јуче на уводном предавању и упознавању започели причу о Вуку и Доситеју, када им је лекторка поделила и поклоне Друштва за српски језик и књижевност Србије - цегере на којима је лик Доситеја Обрадовића, што је био својеврстан увод у целу причу.
Основци су се упознали са појмом народног и књижевног језика, залагањем Вука Караџића за реформу српског језика, правописа и азбуке, као и са делатношћу Доситеја Обрадовића и са токовима просветитељства.
Други део наставе представљао је практичан рад: ученици су вежбали писање писаних слова српске ћирилице, пишући кратке цртице о утисцима са Охрида и предавањима којима су присуствовали из културе и историје уметности, или о ономе што су о Вуку и Доситеју на часу научили.
Полазници су показали веома велико интересовање за наведене активности, повезали материју са оним што уче на изборном предмету Језик и култура Срба и утврдили писање српских ћириличних писаних слова.