-Србијанац је држављанин и грађанин Србије. Али како да аутохтони Србин из Кучевишта докаже своје српство и стекне, добије држављанство Републике Србије, пита Рајичић. 

- Од овдашњег бастиона српства где смо почетком деведестих година прошлог века изгарали за српство, и данас кроз песму, трубе и бакље и масовношћу на скуповима има трагова тога, али нема ђака који ће да уче на српском од првог септембра, на почетку школске године. Како је то могуће? На недевном скупу преко 1000 људи, а почетком школске године на прсте једне руке избројиш прваке уписане у одељење на српском наставном језику.

Подсећа и схвата „кроз шта смо пролазили, како су нас шиканирали, али како године пролазе, питам се да ли се сада неко плаши, калкулише, премишља заиста је несхватљиво“.  Додаје да му је драго што центар СПОНА у гласнику СЛОВО објаљује приче о српском језику и сећања како је некада било, уз записе о хуманитарној помоћи нашем народу. И, износи нове преллоге.

- Породици Нешковић, из Кучевишта је неопходнма помоћ. Троје мушке деце ове породице уче на српском језику у Основној школи Кирил и Методиј у нашем селу. И њихови родитељи, и отац и мајка ове деце су похађали наставу на српском. А ето, ни једну мајицу нису добили на дар. Додуше нису ниишта ни тражили, али сам се сетио њих, каже Рајичић.

-Многи се ударају у груди, али на делима се виде по потреби да ли су Срби. Кад дође ред уписа деце у школу погледајте сваки угледнији који је на фукнцији или претендује за неку позицију дете је уписао у одељење са наставом на македонском језику.

-Лепо је што сте писали о Чекаловићима у СЛОВУ, али су и они одабрали македонски. А, поп о. Милан Чакаловић свештеник био је на служби у Косовској Каменици, обављао службу почетком деведестих. Служио помен у Удову, храбрио народ, био стожер, немамо таквих људи данас...Преминуо је 1994. године октобра месеца, на сахрани је дошао и владика Пахомије и секретар епархије Владан. После сахране су обишли школу, амбуланту и стари дом културе. Увидели су лоше страње, а нису ништа проговорили. Патос пропао, кров прокишњава...

Убрзо је стигла донација. Сећам се, нисам имао тада телефон код куће, него су звали код Киранџића у продавници, а боље се комуницирало тада, него данас, Владика је обавестио и решио проблем. Стари дом је срушен, а и изграђем нови Дом културе. И, желим да доставим писмо као предлог амбасади Србије у Скопљу да онај ко тражи држављанство да приложи потрвду уверење да је Србин, јер многи траже, а нису Срби, па само по СПОНИ видим,м колико вам људи дође тражи потврде, информације, а нема их нигде на културним догађајима, и скуповима, или да узму неку књигу часопис.