24. јанауар 2015.

Анђеоски звук харфе освојио је њено срце још док је била петогодишња девојчица. Прве музичке кораке направила је у родном Београду. Данас живи и ради у Гетеборгу, у Шведској. Каже да на својим бројним солистичким наступима широм света живи свој животни сан. На Новогодишњем концерту у Скопљу који је организован у оквиру Балканског фестивала савремене музике „Модоарс 2014" представила се композицијама Вере Миланковић под насловом Празници из Српског духовног календара

Прва сећања из раног детињства обично су дубоко урезана у свести свакога од нас и обично је то време када се рађају и прве жеље и снови о будућности. А још је лепше када из одређене временске удаљености о оствареним сновима говоре млади успешни људи, познати и признати у свету уметности, попут Београђанке Љубице Секулић.

„Харфу сам први пут угледала када сам имала пет година. Било је то у Задужбини Илије М. Коларца у Београду, мом родном граду, када је наступала позната српска харфисткиња, професорка Милица Барић. Очарао ме је и звук и изглед овог инструмента и од тада сам маштала да и ја постанем харфисткиња. Сећам се да сам и после тог концерта, сваки пут када бих имала прилику да слушам неки оркестар, одмах погледом тражила овај инструмент, а затим жељно чекала тренутак када ћу чути те чаробне тонове, започиње своју причу ова млада уметница.

Љубица Секулић потиче из породице музичара тако да је и „генетски предодређена" за бављење музиком. Њена бака Јела Кршић, била је професор клавира, директор Музичке школе „Мокрањац", као и аутор 25 уџбеника и методских студија за наставу клавира. Њена мајка Весна Кршић је професор солфеђа на Факултету музичке уметности у Београду, као и активни пијаниста у клавирском дуу Кршић Николајевић, док је њена сестра, Милица Секулић пијанисткиња и професор клавира у Музичкој школи „Станковић'' у Београду.

„У нашој кући увек се много свирало и певало, па је и за моју сестру и мене, одлазак у музичку школу био сасвим природан след догађаја. Никада нас нису терали да вежбамо, и сматрам да је то велики удео у нашем васпитању. Биле смо окружене музиком, свирањем, слушањем плоча, одлажењем на концерте, а посебан понос за нас били су концерти на којима је наступала наша мама.

Природно да смо и своју будућност замишљале на концертном подијуму.
Моје музичко образовање започело је са гудачким инструментом. Тек касније, са 13.год почела сам да свирам харфу, али како сам већ била музички писмена, веома брзо сам почела јавно да наступам и освајам награде. Са 17.год уписала сам одсек за харфу ФМУ у Београду у класи Професорке Љиљане Несторовске. Након годину дана уписала сам и виолу у класи Професора Дејан Млађеновића. Већ тада сам одлучила да мој животни позив буду оба инструмента. У току студија имала сам велику срећу да упознам чувеног шведског виолисту Професора Бјорна Шјогрена, кога и данас зову '' виола ­ гуру''. После његове друге посете Београду, позвао ме је на студије у Гетеборгу. Тај тренутак је за мене много значио јер сам већ претходних неколико година размишљала о студијамау иностранству, али никако нисам умела да одлучим где да идем, а јошмање на ком инструменту да се усавршавам.

Професор Бјорн Шјогран ми се веома допао јер сам схватила да ћу од њега научити много о свирању на виоли, понашању на сцени, медитацији у музици, а такође и о животу, каже Љубица.

Харфа има анђеоски звук

Харфа је редак и племенит инструмент и заиста су привилеговани сви они који владају и производе тај анђеоски звук на њеним жицама. Њен звук је богат и племенит, али мале снаге и продорности тако да до изражаја најбоље долази у солистичком извођењу или соло епизодама у оркестру.

„Кажу да је „анђеоски звук" прва асоцијација везана за харфу. Сматрам да је то истина, али бих волела да скренем пажњу на то да је физички осећај при свирању харфе понекад непријатан. Већина харфиста се сусреће са проблемом жуљева и пликова на прстима, јер окидање жица захтева велику снагу. Трудим се да увек један део мог концертног репертоара садржи дела типична за овај инструмент. Те композиције дочаравају анђеоске звуке мира путем глисанда и арпеђа. Ипак, велики део програма посвећујем композицијама које захтевају велики тонски волумен. Избором композиција желим да публику проведем кроз палету разноврсних осећања.

Боравак у Шведској подразумевао је и прилагођавање другачијој култури. Ипак, када се више часова дневно проводи са инструментом, потпуно је свеједно на ком крају света се налазите уколико сте свесни да идете правим путем.
„Музика ме значајно емотивно испуњава што ми даје сигурност и стабилност у свакодневном животу. Најбоље се осећам док свирам. Мој лични разлог за одлазак у иностранство је била жеља за усавршавањем. Циљ ми је био да стекнем спретност и лакоћу музичког изражавања подједнако на оба инструмента. Оно што нисам очекивала, а донело ми је много радости је бављење различитим музичким жанровима, као што су: jazz и world music. Бављење музиком у иностранству пружа боље радне услове и уметнику доноси веће поштовање од стране колега и организатора. То такође доноси велики мир као и више времена и оставља простора за посвећеност уметности...

Срдачан дочек од колега и публике

Прошла 2014. година је за Љубицу Секулић била веома успешна. Издвајамо неколико значајних концерата међу којима су наступ у Паризу где је ова уметница наступила као виолиста у триу у оквиру фестивала „Ерик Сати". У децембру је одржала солистичке концерте у Стокхолму, Београду и Скопљу.

„Реситал у Скопљу донео ми је много радости јер сам први пут имала прилику да наступим у Македонији. Доживела сам веома срдачан дочек од стране колега и организатора ­ пијанисткиње Еме Потевске и обоисте Владимира Лазаревског. Надам се да ћу у будућности имати прилике за заједничко свирање са њима и да ћу поново разменити доживљај са скопском публиком која ме је инспирисала.

Новогодишњим концертом Љубице Секулић у Меморијалном центру холокауста у Скопљу затварен је Балкански фестивал савремене музике „Модоарс 2014" који је по седми пут одржан у неколико градова Македоније под покровитељством Министарства културе Републике Македоније.

Композиције српских аутора

Публици у Скопљу ова уметница представила се композицијама Вере Миланковић (Празници из Српског духовног календара: Свети Сава, Свети Ђорђе, Богојављење, Преображење Господње), затим делима Душана Радића, Драгане С. Јовановић, Lous Spoirh (Fantasie for harp), Camille Saint Saens (Fantasie op.95), Marcel Grandjany (Fantasie on a theme by Haydn).
У својој плодној музичкој каријери представила се као солиста и камерни музичар или члан оркестра у Србији, Шведској, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Грчкој, Италији, Аустрији, Норвешкој и Немачкој. Често наступа и са џез бендовима. Од многобројних наступа важно је споменути да је 2012. године као солиста уз пратњу Сарајевске филхармоније учествовала на свечаном отварању фестивала Башчаршијске ноћи. Носилац је бројних и вредних музичких награда и признања, а од 2003. године, члан је Удружења музичких уметника Србије.
Наступа са бројним оркестрима као што су: „The Stockholm Sinfonietta', „Norrköping symfoniorkester", „The Stockholm Concertorchestra" и симфонијским оркестром „Sent Mateus".
Живот у дијаспори
Љубица Секулић тренутно живи и ради у Гетеборгу, у Шведској. Живот у иностранству сам по себи подразумева ново прилагођавање. Поштујући традицију земље у којој живи труди се да у контакту са нашим људима у Српској православној цркви обележи све наше празнике.

Нена Ристић Костовска

Фото: Н.Р.К. и лична фото архива