25. април 2010.

Куповина дела Луке Бар је стратешки интерес Србије, изјавио је директор Института економских наука Дејан Ерић истичући да „Србија мора да буде повезана са неком луком”.

Ерић, који је у Црној Гори био саветник за приватизацију барске луке, казао је да су за ту инвестицију највеће препреке лоше стање железнице на релацији Београд - Бар и недостатак путне инфраструсктуре.

„Лука Бар има и одређена ограничења везана за српски промет, али све су то ствари које се у неком дугом року могу решити. Овде је централно питање шта гледати - кратак или дуги рок”, навео је Ерић.

Он је казао да се то питање поставља у незгодном тренутку по српску привреду, у време светске економске кризе, када привредници више размишљају о преживљавању него о плановима за наредних двадесетак година.

Одлука о уласку у такву стратешку инвестицију, према речима Ерића, захтева дугорочније и чвршће опредељење државе, која би, како преноси Танјуг, требало да уложи максималан напор да се модернизује пруга и изграде путеви.

На тендер за куповину дела Луке Бар, који је истекао 31. марта, нико се није пријавио, а конзорцијум српских привредника „МК групе”, „Викторија групе” и „Ју-ес стила” је одустао од те намере.

Тендерска комисија за приватизацију Луке Бар је саопштила да није стигла ниједна понуда за главну лучку целину - „Контејнерски терминал и генерални терети”.

Директор „Контејнерских терминала и генералних терета” Андрија Радусиновић је раније изјавио Танјугу да наступ српских привредника на неуспелом тендеру за продају најважнијег дела Луке Бар није био довољно разјашњен.

„Разговор о продаји дела Луке Бар није био децидно разјашњен ни једног момента. Сматрам да је можда и код већине пословних људи дошло до својеврсне замене теза”, рекао је Радусиновић.

Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић је раније изјавио да српски привредници не треба да одустају од учешћа у приватизацији барске луке и да је за њу држава још заинтересована.

Тендерску документацију за продају 54,5 одсто државних акција у „Контејнерском терминалу и генералним теретима” откупиле су фирме из Либана, Уједињених Арапских Емирата и Србије, али нису доставиле понуде.