01. децембар 2015.

Претпремиера позоришне представе „Мајстор и Маргарита" Миахаила Булгакова, у режији Ивана Поповског у Македонском народном театру (МНТ) у Скопљу, уочи вечерање и сутрашње премијере пројекта потврђује и оправдава велика очекивања за проширерм уметничких границе оквира ансамбла националног  театра.

У великом пројекту учествује шесдесетак глумаца и целокупна уметничка и техничка екипа МНТ-а. Представа је припремана неколико месеци, а како је синоћ непосредно пред почетак предпремијере, рекао режисер Иван Поповски "ово је ипак прво појављивање пред публиком".

- Ви сте главни глумац представе, јер без вас, без публике не би ни било представе. Јер, ми смо пробали, вежбали, играли се, али ево, овим почиње, не замерите, ако негде дође до грешке, паузе, можда ћу негде прекинути извођење, реако је режисер, али за то није било потребе. Маестрално, брилијантно извођење пластично "раситнавање" Булгакововог дела, о чему ће се тек причати, писати и извесно је, обарати рекореде. Једно је свакако већ оборено, представа траје готово пет часова (са паузом).

Иако је Поповски у најави скривао садржај представе, рекавши чак да је „Немогуће издвојити једну или другу тему романа", ипак је успео све да долови. И сва она три приповедна тока романа, три различите, а опет исте линије приповедања. А уз причу, одлично претопљавање тих сижејних линија и на сцени, која се једна са другом подурају, уклапају, кроз ефекат глмуачког умећа, али и добре муизичке подлоге, јаке сцене, моћном визуелизацијом, као што је Булгаков успешно спојио фантастику и хумор, тако је Поповски спојио све нити у овој представи, померивши границе театра, сцене, порука са "дасака које живот значе".

Сва књижевна подлога овог великог романа садржана је и уткана на сцени МНТ-а. Ако је елемент фантастике садржан у роману још јаче га видимо у позоришном извођењу. Модерна фантастика, још визуелније још моћнија на даскама.

С једне стране ту је Сатана, појављује се одмах на сцени у првој секвенци, (улога је поверена Николи Ристановском), врховна личност тамних сила. Одлична костимографија – Марија Пупучевска, шминка, до изараза и тон у гласу Ристановског, покрет, лежерност, оштрина ока, и држање по страни у неколико сцена, па и на крају при наклону публици, као да не престаје магија сцене, као да траје. А и онај други реални универзум Москве видљив у сцени Вариете кроз плес, кроз игру.

(Не)постојање

Дилеме и поленике остају исте. Деценију. Деценијама. Постоји или не постоји Бог?

Али уз материјалистички поглед на стварност 20-их година прошлог века у Русији, у дијалогу који имају Михаил Александрович Берлиоз – Кирил Коруновски и Иван Николаевич-Бездомни - Сашко Коцев који се у уводном делу намећу сами по себи као главни ликови, као они који уводе ту дилему, који нас уводе у стожер приче, а Сатана се само придодаје дијалогу, мислима, дилемама, али нагиње ка постојању.

А стих Јеванђеља дочарава сву ту тишину, дилему, па и појаву, уз музичке ефекте (Избор музике – Иван Поповски), да публици сву језу света долови. Иако се не читају не виде на сцени, упутни су овде уз дело Булгакова стихови Јеванђеља по Луки: Ево вас иска сатана да вас вије као пшеницу: а Ја се молих Оцу Мојему, да не престане вера ваша.

Али, не верују, иако их Сатана разуверава да постоји Бог, да је Исус (Христос) постојао, да је Сатана , како сам вели, био на балкону код Понтија Пилата (Јордан Симонов), због чега ће касније Бездомни да страда и заврши у лудници. И због самог имена које је уврштено у Символу вере, јављаће се одмах асоцијација на лудост! Болест. Шизофренију

Зато и избија сав крш, лом, неспоразум, експлозивне ситуације у читавој представи.

Уз све токове романа, и на сцени Мајстора упознајемо касније, некако на средини, као и у роману (који се у Македонији по први пут појавио 1996. у издању Табернакула). Мајстор – Дејан Лилић, и Маргарита Драгана Костадиновска. Историју њихове љубави разазнајемо кроз наратолошку подлогу самог Мајстора који у лудници приповеда све те нити Бездомном о стварању и уништењу свог романа, књизи о Понтију Пилату. Његова страдања почињу кад књигу нуди издавачу, а ту препознајемо систем друштва које трули, па и Берлиоза који касније смтрно страда и његове сенке, али и одраз кризе у којој запада због владања друштва тога доба у Совјетској Русији.

Црна магија

Једно од тих померања јесте и оно да је представа жива, да није само извођење на сцени, оно постаје и део публике. Ту увиђамо још израженије снаге добра и снаге зла, а пролазе поред публике, међу редовима, највише у сцени Црне магије и њеног разобличења. А то, разобличење, виђено на репертоару у наступу Жоржа Бенгалског којег игра Ивица Димитријевић.

Када Аркадиј Аполонович Семплејаров/ игра га Александар Микић (и у улози - Иван Савељевич Варенуха) тражи разобличење, које је неопходно. И заиста имамо разобличење. Прво, он заиста седи у ложи иза публике иза партера, друго Фаг заиста изводи веома убедљиво трикове. Новац заиста пада одозго, и банкноте су готово уврљиве, чак је и део публике у искушењу да дохвати новац, да провери важност, а међу редовима публике пролазе глумци који сеотимају за новчаницама. Заиста делују уверљиво на сцени магијски трикови, делује убедљиво режија Поповског који је последњи пут овде 2001. режирао „Маседоан" и „Дневник лудака".

 Воландова свита

Можда је очекивано да Воланд - сатана дође до изражаја у трећој сижејној линији представе окружен својом свитом Каровјев – Оливер Митковски, Мачор Ханс Бехемот – Петар Мирчевски, Азазело – Ђорђи Јолевски, Хела – Ана Стојановска, али они једноставно доминирају и пристуни су и у првим токовима комада. Њихови смутови интриге и игре, доловљени су кроз врсно глумачко умеће. Како је то и показао Митковски кроз парадигму неколико ликова, неколико гегова мимника и израза...

У великој глумачкој екипи мешутим, ни са чим не заостају: Доктор Стравински – Емил Рубен, Прасковја Фјодоровна – Катина Иванова, Јешуа Ха-Ноцри – Стефан Вујисић, Леви Матеј – Александар Ђорђиески, Секретар Пилата/ Григориј Данилович Римски – Лазе Манасков, Бескудников/ Никанор Иванович Басој – Нино Леви, Арчибалд Арчибалдович/ Каифа – Никола Ацески...

Милутин Станчић

Фото: МНТ