29. април 2018.

Навршило се 480 година од штампања прве књиге у Србији. Било је то Рујанско четворојеванђеље, штампано у манастиру Рујно, крај Ужица. Ужички историјски архив је том јубилеју и старим српским штампаријама посветио 26. број свог часописа, у години у којој обележава седам деценија постојања.

Манастира Рујно нема вековима, али обновљени, над језером, чува дух књиге која је у њему настала. Ту је монах Теодосије, у четири примерка одштампао Четворојеванђеље са по 301 страном.

Штампарија је убрзо разорена, попут других српских штампраија, које су у првој половини 16. века, под Турцима, радећи по две-три године, успеле да одшампају 11 књига.

"Постојала је једна јака национална и црквено-народна свест, и српско штампарство је један историјски културолошки феномен, који осликава виталност српске културе", наводи за портал РТС-а Радован Пилиповић, директор Архива Српске православне цркве.

Рано српско штампарство је било отпор духовном поробљавању, чувало идентитет који почива на вери и традицији, а баштини на језику, култури и образовању.

"Није ни мало случајно што су прве бомбе које су пале на Београд, пале на Народну библиотеку. Тиме је дошло до спаљивања огромног броја и рукописних и штампаних текстова, то је остављало и могућност да се касније прекраја и фалсификује историја", указује професор Филозофског факултета са Пала Војо Ковачевић.

Међу 1.300 средњовековних списа изгорелих 1941. у Народној библиотеци у Београду, био је и примерак Рујанског четворојеванђеља.

Једина два сачувана комплетна примерка ове књиге налазе се у библиотекама у Прагу и Санкт Петербургу, а колико су важна и цењена, сведочи и податак да се у Чешкој, да би се видело Јеванђеље, посета мора најавити и пола године раније.

Деведесет два нагорела листа Рујанског четворојеванђеља, данас чува Српска академија наука и уметности, а два су у Музеју примењених уметности у Београду. И то је све што је у Србији остало од прве књиге штампане на њеном тлу.