„Мени је лепо у Србији, имам пуно старих и нових пријатеља, уметника које волим, дистрибутера кога обожавам, култура која је део мог образовања… Тренутне су ми обавезе у Њујорку и Пекингу, али сада се појавио и конкретан разлог за гостовање у Србији. То је мој следећи филм, који се зове „Збогом, Копакабано“. Почели смо паковање пројекта и постоји могућност да Србија буде један од кључних партнера у овом филму“ - изјавио је велики македонски редитељ Милчо Манчевски београдском „Блицу“, у интервјуу у част приказивања његовог новог филма „Кајмак“ у српским биоскопима.

Заиста би било лепо, уколико се та сарадња оствари, јер је Манчевски, као некада, када је писао за „Џубокс“, увек на посебан начин био везан за Београд.

Филм “Кајмак”, који се од 27. априла приказује у Србији, је прича о два љубавна троугла у комшилуку, у савременом Скопљу, кроз коју се отвара питање идентитета, распећа појединца у данашњем времену између имети или бити, односа према ономе шта је стварно а шта не …

Филм је до сада приказан на међународном филмском фестивал у Токију, а у Македонији је побудио одушевљење, док га је публика овогодишњег 51. Феста испратила громким аплаузом. „Кајмак“ ће бити приказан у око четрдесет земаља...

[embed]https://www.youtube.com/watch?v=KygSvq5qhVw[/embed]

За свој „Кајмак“, „Блицу“ је испричао...

- Пожелео сам да радим љубавну причу за одрасле зато што сам се нагледао фолирања које себе продају као романтичне приче или љубавне приче, а у ствари немају везе са животом. Превише холивудских, а богами и европских филмова нам сервира филмску љубав као да смо мутави, као да смо сви Џејн Остин. Кад идем у биоскоп недостају ми филмови где је љубав комплексна, где је понашање понекад контрадикторно, где је страст и надопуњавање и контратежа љубави, где људи варају и муче оне које воле, где се праве компромиси са мужем, са комшиницом, са ђаволом… једном речју, недостајао ми је љубавни филм за одрасле. Тога има више у књижевности него у биоскопу. Осећање које је било ембрион, које је било тригер је било осећање безобразлука у погледу радости откривања и играња са причом. Као и обично, прича се сама изнедрила током процеса, а на крају су дошли ликови који су и компликовани и комплексни – сви су они и жртве и душмани…

Линк вас носи до интервјуа које је Манчевски дао „Блицу“.