18. новембар 2010.

У протеклих шест година у Србији је знатно смањен број међунационалних инцидената и они су сведени на само спорадичне случајеве за које су одговорни појединци, изјавио је у Београду министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић.

Од јануара до октобра ове године забележена су 173 међунационална и верска инцидената, док их је у истом периоду прошле године било 220, навео је Дачић на скупу о перспективама антидискриминације у Србији.

Дачић је рекао да је број међунационалних инцидената смањен и у Војводини и у централној Србији, као и да је у односу на 2004. годину таквих случајева мање за 60 одсто.

За извештај америчког Стејт департмента у коме се каже да права мањинских верских заједница у Србији нису у потпуности заштићена, Дачић је рекао да МУП Србије чини све што је у његовој моћи да заштити права и безбедност свих грађана.

„Прошло је време да неко Србији лупа шамаре и пацке", оценио је српски министар полиције, одговарајући на питање у вези с тим извештајем.

Према испитивању јавног мњења које је у октобру организовао Програм УН за развој (УНДП), сваки пети грађанин у Србији био је жртва дискриминације, а најугроженији су Роми, незапослени, стари и жене.

Стални координатор УН за Србију Вилијам Инфанте рекао је да је Србија учинила доста у борби против дискриминације и да су на том плану приметна побољшања у свакодневном животу.

Инфанте је рекао да је циљ УНДП да промовише вредности попут поштовања људских права, ради сузбијања дискриминације у Србији.

Као посебно важно, он је навео одржавање геј параде у Београду и чињеницу да се црква, како је навео, дистанцирала од хулигана.

„Црква се дистанцирала од хулигана, и то је јако важно", рекао је Инфанте у београдском хотелу Зира где је УНДП организовао конференцију под називом „Антидискриминација у Србији: пресек и перспективе".

Он је оценио и да је Србија повећала број жена на државним функцијама, као и да им је омогућила рад у полицији.

Говорећи о положају Рома, Инфанте је рекао да је за њихову интеграцију у српско друштво јако важно створити услове да ромска деца похађају школу.

Министар за људска и мањинска права Србије Светозар Чиплић подсетио је да је Србија усвојила Закон о забрани дискриминације и да је основала институцију заштитника грађана.

„Дискриминација је посебно изражена према мањинским групама", рекао је Чиплић и као пример навео тежак положај Рома и додао да Србија настоји да га поправи.

Македонија

У Македонији генерално се поштују верске слободе и права што је омогућено Уставом, Законом о правном статусу цркава, религиозних заједница и група од 2007. и осталог законодавства, наводи се у годишњем Извештају америчког Стејт департмента о верским слободама у свету.

Влада у Скопљу, генерално поштује верске слободе и права. Нема случајева хапшења због верских убеђења, нити принуде мењања вере, наводи се у Извештају. Ове године је, како преноси Миа, усвојен и Законот о антидискриминацији, којим се омогућава заштита против дискриминације на основу верских убеђења. Ипак, нотирани су проблеми у поступку регистрације одређених верских група. У том контексту је наведен пример Охридске архиепископије СПЦ поглавара архиепископа охридског и митртополита скопског Јована (Вранишковског)..

У Извештају се наводи да су две главне религије у Македонији православно хришћанство и ислам. Око 65 процената су православни хришћани, а 32 одсто муслимани. У земљи делују и мање групе римокатолика, протестаната и Јевреја. Генерално постоји ссарадња између различитих етничких и религиозних заједница.

Према наводима у Извештају, у Македонији не постоји званичне државне религије, али уставним амандманом из 2001. истичу се пет религиозних група - Македонската православна црква, Исламската верска заједница, Римокатоличка црква, Јеврејска заједница и Јевангелистичко-методистичка црква. Припадници других религиозних група истичу примедбе да управо тих пет верских заједница наведених у Уставу уживају повлашћен третман од власти.

Документом Стејт департмента се истиче и да се неколико религиозних празника - Ускрс, Божић и Рамазан Бајрам обележавају као национални празници. Остали хришчански, исламски или јеврејски празници нису национални празници, али је верницима омогућено да их слободно славе.

Према законодавству у Македонији, религиозне групе морају бити регистроване и оне су одвојене од државе. Није дозвољено отварање верских основних школа, али не постоји ограничење у вишим степенима оброзовања или верске едукације у црквама, џамијама и другим верским објектима.

Извештај нотира и укидање изучавања веронауке у основним школама од Уставно суда Македоније, као и могућност изучавања предмета Етике религија. Помињу се и планови за изградњу православног храма МПЦ на централном градском тргу у Скопљу, како и захтеви дела муслиманских верника за изградњу џамије. Као још увек актуелан проблем наводи се денационализација имовине верских заједница национализоване у време бивше Југословенске Федерације.