"Дан сећења је легитимно право бошњачког народа да памти своје жртве, али проблем са тим је што они читаву своју културу сећења заснивају на мржњи и на некој врсти позивања на освету. А видели смо да се то не завршава добро. Ако они сматрају да је пола њихове државе насељено геноцидним народом, како они мисле да заједнички граде будућност", указао је Марковић за Танјуг.
Он је додао и за годишњицу злочина у Сребреници увек дође до неких провокација и оптужби на рачун Републике Српске и Србије, али сматра да наша држава треба да одговори достојанствено.
"Не сме да се негира злочин у Сребреници, нити да се релативизује", оценио је Марковић.
На питање како види стање у региону после резолуције о Сребреници која је у мају усвојена у Генералној скупштини УН, Марковић је оценио да је она јако штетна, да неће довести до помирења, већ да је веома завадила људе на Балкану и "ископала и загребла" старе ране.
"И колико је парадоксална, види се по томе да (председник Европског савета Шарл) Мишел и хрватска влада сматрају да је црногорска резолуција о Јасеновцу непотребно враћање у прошлост. Па и Сребреница је враћање у прошлост. Значи, једанпут враћање у прошлост одговара, као хуманистичка декларација, други пут кажу да је то непотребно враћање у прошлост. Јер по чему је декларација о Јасеновцу другачија од декларације о Сребреници?", упитао је Марковић.
У контексту такве реакције на црногорску декларацију, он је истакао да треба питати и Мишела и хрватску владу да ли они бране НДХ, пошто је, како подсећа, Европска унија настала на антифашизму.
"Да ли се сад они залажу да се забораве злочини НДХ, који су међу највећима у Другом светском рату? У том смислу, већ сто пута је речено да резолуција о Сребреници нема добре стране и она неће имати велике последице", рекао је Марковић.
Поводом резолуције црногорског парламента о геноциду у Јасеновцу, Маутхаузену и Дахау, Марковић је оценио да су логори Маутхаузен и Дахау убачени у име резолуције, да не би испало да резолуција има антихрватски карактер.
"При чему је то мало неспретна одлука, јер Маутхаузен и Дахау нису логори смрти. Дахау је доста мањи од Јасеновца, а Маутхаузен је један од највећих логора по броју затвореника, али није логор уништавања, као што су логори у Пољској или Јасеновцу", објаснио је Марковић.
На питање како може да дође до помирења народа на Балкану, Марковић је навео да постоје два случаја да је дошло до великог помирења, између Срба и Бугара и између Срба и Мађара.
"Срби и Мађари - захваљујући пре свега успешној политици наше државе, а случај Срба и Бугара је компликованији и до помирења је дошло када је нестао проблем. Они су неколико пута ратовали око тога чија је Македонија. На крају, Македонија није била ничија", рекао је Марковић.
Објаснио је да је ствар око злочина на Балкану у Другом светском рату и у ратовима деведесетих то што постоји велика дилема шта стављати у историјски наратив.
"Да ли, као што сада бошњачка страна ради, инсистирати на патњама, злочинима друге стране, мржњи, или тражити неке заједничке добре стране.
Комунисти су намерно запоставили причу о братоубилачком рату. То уопште није била случајна одлука, јер су хтели да направе своју државу на причу о братству јединству, где су се сви људи, народи и народности, заједно борили против окупатора. У стварности, тај рат је у великој мери био братоубилачки рат, али они су свесно занемарили поделе да би изградили заједницу. То није успело, не би успело ни за деведесете, то јесте био братоубилачки рат", закључио је Марковић и навео да је наратив око помирења зависи од тога како на успомене гледају држава, медији и образовни систем.
На питање да објасни сличности и разлике између злочина какви су геноцид у Руанди и Холокасут, са оним у Сребреници, Марковић је напоменуо да је реч "геноцид" изгубила сваку употребну вредност.
"Недавно је канадски парламент донео декларацију, по којој је геноцид - умирање индијанске деце по интернатима, при чему, није нико хтео да побије ту децу. Они су умрли од лоших услова и злостављања. Четири хиљаде индијанске деце је отимано од својих породица и умирало у тим интернатима, али то је трајало сто година. Ни по ком основу то не може да буде геноцид. Ако је то проглашено за геноцид, врло је тешко рећи шта није геноцид", рекао је Марковић.
ПОЛИТИКА
