„Пуна истина довела би у питање наметнути мит о српској агресији и једностраној кривици Срба за ратове деведесетих година. Расветљавање судбине несталих Срба отворило би и питање одговорности за бројне злочине почињене над српским цивилима и ратним заробљеницима", навео је Линта.

У тај број, додао је Линта, рачуна се и 600 несталих Срба у Хрватској који су на оперативној листи, а нису званично евидентирани и хрватска страна одбија да их призна.

Линта је навео да се на списку Министарства хрватских ветерана налази и даље више од хиљаду несталих лица српске националности, у оквиру укупно 1.725 несталих.

„Хрватска одбија да објави националну припадност несталих са свог списка јер би се потврдило да су већина несталих Срби. Постоји и више од 30 познатих и потенцијалних места укопа са око 200 посмртних остатака који чекају ексхумацију и идентификацију, а Хрватска опструише њихово решавање", истакао је Линта.

Према његовим речима, у Републици Српској трага се за више од 1.600 несталих Срба, док се на Косову и Метохији још трага за 568 Срба и припадника других неалбанских заједница.

„Велику одговорност сноси и међународна заједница, која мора да изврши снажан притисак на Загреб, Сарајево и Приштину да отворе архиве, доставе информације и омогуће ексхумације и идентификацију посмртних остатака. Нема истинског помирења док се једне жртве траже, а друге прећуткују. Правда не може бити селективна, а жртве не могу бити дељене на 'наше' и 'њихове'", навео је Линта.

Нагласио је да Србија мора бити одлучнија у заштити права породица несталих и додао да је потребно коначно донети закон о несталим лицима, процесуирати одговорне за злочине над Србима и основати Меморијални центар српских жртава на простору бивше Југославије, који би чувао документацију и сведочења о страдању српског народа и упознавао домаћу и, пре свега, међународну јавност са истином о масовном страдању српског народа. 

„Иза сваког броја стоји једна људска трагедија - мајка која чека сина, супруга која чека мужа и дете које је одрасло без одговора где му је отац. За те породице рат није завршен све док не сазнају истину и не добију прилику да достојанствено сахране своје најмилије. Док год постоји и један нестали Србин за којим се трага, наша обавеза је да не ћутимо и да не одустанемо од истине јер заборав није мир, а ћутање није помирење", навео је Линта, преноси Танјуг.

Приштина политизује питање несталих Срба

На Међународни дан несталих лица подсећамо да је искрен и добронамеран рад на расветљавању судбине особа несталих током сукоба на Косову и Метохији, без обзира које националности оне биле, обавеза према човечности и према онима који свакога дана живе у тузи и неспокоју не знајући шта се догодило са њиховим најмилијима, истиче се у саопштењу објављеном из Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије..

Подсећамо да се на Косову и Метохији још увек 562 Срба и других неалбанаца води као нестало и држава Србија никада неће одустати од захтева да истина о њиховој судбини буде утврђена. 

Апелујемо на политичке представнике у Приштини да престану да бездушно злоупотребљавају питање несталих, и да уместо тога омогуће да за почетак буде истражено осам локација за које постоје утемељена сазнања и докази да скривају посмртне остатке убијених Срба. 

Подсећамо да је Београд, у оквиру бриселског дијалога и Радне групе за лица која се воде као нестала у вези са догађајима на Косову и Метохији, увек наступао конструктивно, не правећи било какву разлику међу несталима по основу њихове етничке припадности, али нажалост Приштина није показивала ни трунку спремности да се расветли судбина несталих Срба, већ је уместо тога посезала за опструкцијама, политизацијом и блокадама овог дубоко хуманог питања.

До данас Приштина негира злочине терористичке организације „УЧК“, опструра сваки покушај расветљавања судбине несталих Срба и других неалбанаца и спречава установљавање цивилизоване и човечне културе сећања на све оне који су у сукобима на Косову и Метохији страдали од руке терориста.

Надамо се да ће међународна заједница показати преко потребно разумевање, како би Приштина престала да политизује питање несталих и како би конкретан рад на проналаску, закључује се у саопштењу.

Неизвесност траје

Поводом Међународног дана жртава присилних нестанака, огласио се и УНМИК и поручио да напори да се утврди судбина особа која се и даље воде као нестале из сукоба морају да остану инклузивни, засновани на људским правима и, изнад свега, усмерени на жртве и њихове породице.

Специјални представник Генералног секретара и шеф УНМИК-а Петер Дуе изјавио је да, упркос значајном напретку, многи и даље живе са болом због неизвесности шта се десило са њиховим најмилијима који су нестали.

"Питање несталих лица никада не сме да буде политизовано. Значајан напредак зависи од сарадње, поверења и заједничке посвећености да се породицама пруже одговори које заслужују", казао је Дуе.

Дуе је рекао да се више од 1.500 особа и даље се води као нестало од завршетка сукоба на Косову и Метохији, као и да је недавно проналажење посмртних остатака најмање 23 особе у Зубином Потоку, "снажан подсетник да одговори могу да се пронађу чак и након деценија чекања".

"Стојимо уз све породице које већ предуго чекају на разрешење и позивамо да њихова права и потребе остану у самом средишту сваког напора. УНМИК ће наставити да пружа психосоцијалну и друге циљане видове помоћи овим породицама", рекао је Дуе.

Он је подсетио да је тема овогодишњег међународног дана "Жртве на првом месту. Деловање сада", и позвао је на пуну примену Декларације Европске уније о несталим лицима, континуирани ангажман кроз Радну групу за нестала лица под вођством Међународног комитета Црвеног крста (МКЦК), као и на заједничке напоре Београда и Приштине у циљу лоцирања и идентификације несталих.

Овогодишње обележавање Међународног дана жртава присилних нестанака такође означава 20. годишњицу Међународне конвенције о заштити свих лица од присилних нестанака, коју је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила 20. децембра 2006. године.

УНМИК је у саопштењу навео да ће наставити да подржава породице несталих лица да остваре своја права и да сазнају судбину и место где се налазе њихови најмилији, у складу са међународним стандардима људских права.