09. март 2012.

Трећа постхумна изложба академског сликара Предрага Пепија Урошевића отворена у четвртак 8. марта у просторијама Културно-информативног центра „Спона" у Скопљу окупила је велики број поштоваоца његовог лика и дела, уметника, љубитеља сликарства, новинара, чланова породице, пријатеља.

На ретроспективној изложби представљено је 15 дела из циклуса Линија и простор, Монотипије, Ин аут.

Слике су још једном показале линије уметникових непрестаних путовања кроз сопствени универзум. Месту на коме уметник открива тајну да је слика место драматичног догађаја, место стварања, пропасти и вечног обнављања универзума.

Тај вечити судар између живота и смрти, кретања и мировања, светлости и таме, простора и времена, односно та вечита прича, боље рећи драма постојања је главни мотив његовог стваралаштва.

У име организатора изложбе Културно информативног центра Срба Спона и Удружења жена Српкиња у Македонији све присутне на отварању изложбе поздравила је Нена Ристић Костовска. Она је подсетила да је и организација изложбе између осталог део радног обележавања 20-годишњице деловања Удружења жена Српкиња.

Идеја о организацији постхумног трећег сусретања са делом Предрага Пепија Урођевића, управо у Спони, како је рекла Ристић Костовска,  настала је после новинарског подсећања и записа о уметниковом трагу на страницама часописа Слово и портала Спона.

Својим мементом о уметнику и пријатељу Предрагу Пепију Урођевићу присутнима се обратио сликарев дугогодишњи пријатељ и сарадник, кустос Нациналне галерије Македоније Љупчо Маленков:

- Народни геније је изнедрио упечатљиву метафору када је рекао „Сваки човек носи свој крст". Ова метафора апострофира индивидуално опредељење сваког човека да усмери, а уједно и потроши свој живот. Није редак случај да сретнемо људе у чијем генетском коду као да је записано да носе два крста. Међу овим људима несумњиво је био и Предраг Пепи Урошевић.

Стојимо у овом салону окружени Пепијевим делима које су његов последњи поклон свима нама. Окружени смо духовним садржајем, оним људским што зна да воли, да страда и да умире, при томе будећи машту и наша сећања. Зато ова дела доживљавам као вечни дом душе, рекао је у надахнутом обртаћању Маленков.

Подсетио је на епизоду када га је уметник једном приликом упитао шта мислим о његовим делима и да ли ће иста бити прихваћена, (тада је уз помоћ свога оца Стајка Урошевића, радио на асамблажу „Бас", „Св. Трифун", „Зипо" и још на неким делима из те серије објеката), цитирао му је мисли Пола Валерија:

„Од онога који пролази зависи,
да ли ћу бити гроб или ризница блага,
да ли ћу говорити или ћутати.

То зависи само од Тебе пријатељу,
не прилази ми ако немаш жељу."

- Ови стихови су му се нарочито допали и мислим да то није било случајно, јер и његов став је био сличан, а био је тих и ненаметљив човек, скроман и поносан у ономе што је стварао.

Маленков је истакао да и изложена дела у Спони представљају утеху да се издржи тренутак страдања, бола, подсећањем на речи Бијанта из Приена, да је „несрећен онај ко несрећу незна да подноси".

Уметнички траг

Предраг Пепи Урошевић је дипломирао на Факултету ликовних уметности у Скопљу 1987. године, на отсеку за ликовну уметност и сценографију у класи професора Родољуба Анастасова.

Те године постао је и члан Друштва ликовних уметника Македоније, а његов уметнички развој одвијао се под, могло би се рећи, будним оком сликара Коче Фидановског.

За двадест година бављења сликарством Урошевић је имао 19 самосталних изложби у земљи и иностранству и био учесник на бројним ликовним колонијама.

Сарадња

Изложба представља сарадњу Културно-информативног центра Спона и Удружења жена Српкиња у Републици Македонији које ове године бележи двадесет година свога рада, а чији је један од циљева представљање уметника српског порекла.