09. децембар 2017.

Милена Марковић је песникиња, драмска списатељица и сценаристкиња. Рођена (1974) у Земуну. Дипломирала Факултет драмских уметности одсек драматургија, са драмом „Павиљони, или куда идем, одакле долазим и шта има за вечеру” у јуну 1998. године у Београду. Студент Живојина Павловића, што радо истиће. Сестра историчара Предрага Ј. Марковића.

Написала је књиге поезије: „Пас који је појо сунце” (ЛОМ, 2001.), „Истина има терање” (ЛОМ, 2003.), „Црна кашика” (ЛОМ, 2007.), „Птичје око на тараби” (ЛОМ, 2009.), „Пре него што све почне да се врти” (ЛОМ, 2011.) и „Песме за живе и мртве” (ЛОМ, 2014.).

За књигу „Птичје око на тараби” добила је 2010. године награде „Биљана Јовановић” и „Ђура Јакшић”.

Написала је неколико драма које су са великим успехом извођене на домаћим и међународним сценама: „Павиљони – куда идем, одакле долазим и шта има за вечеру”, „Шине”, „Брод за лутке”, „Наход Симеон”, „Шума блиста”, „Жица” и „Змајеубице”. Добитница је специјалне награде у Бечу за најбоље драме са екс-ју простора, две награде Стеријиног позорја за најбољи текст (за драму „Наход Симеон” 2007. године и драму „Брод за лутке” 2009. године), награде за драмско стваралаштво „Борислав Михајловић Михиз” 2005. године и награде „Тодор Манојловић” 2009. године. За књигу „3 драме” добила је награду „Милош Црњански” 2007. године.

У јуну 2001. године у Народном позоришту у Скопљу изведена је представа „Павиљони” у режији Срђана Јанићијевића. Драма „Шине” имала је премијеру у Београду, у новембру 2002. у Југословенском драмском позоришту, у режији Слободана Унковског. Представа „Брод за лутке” у режији Александар Поповски, постављена у Љубљани, добија Стеријине награде 2010. године за најбољу представу, главну женску улогу и музику.

Милена Марковић написала је и сценарија за игране филмове „Сутра ујутру 2007. године, „Бели, бели свет” 2009. године и „Отаџбина” 2015. године, као и за документарни филм „Рударска опера” 2006. године. Све наведена остварења режирао је Олег Новковић. Милена је 2016. године, на 44. ФЕСТУ, добила награду за најбољи сценарио за филм Отаџбина.

малена бањска

кренула сам у митровицу ибарском магистралом
тамо су чучавци и трактори и дрвеће отежало од воћа
и девојчице са голим пупковима
стигла сам до косова одакле је моја мајка и
њена мајка
и сестра ми се тамо родила а доктор је био пијан
видела сам америчке војнике
гузати су а један је носио
бифокалне наочари
доста су мали можда неке веће шаљу на
друга места
свуда су виселе заставе
мени то не значи застава је застава
у војску нисам ишла а нисам ни способна
и велика сам кукавица и лажем кад зинем
а трава је била толико зелена да убада
и небо је било тако близу да успава
сладак сан на пустом пољу
и шта ће ту ти гузати војници наоружани до зуба
и онда сам видела знак са десне стране
на њему је писало бањска
и ту ме је стигла и баба и мајка и сестра и земља
и гробље и ибар вода и ту ме је стигло
и неће да пусти
и никад неће да пусти јер сам се сетила
усред ноћи би се сетила
и никад нећу да заборавим бањску
зато што
неко беше страхињићу бане
беше бане у маленој
бањској.

приредио Дејан Силјановски