06. јануар 2012.

Прослава најрадоснијег празника Рођења Исуса Христа је празник целе породицe, који почиње Бадњим даном. Обичај је да се у току ових дана породица и пријатељи окупљају. Поклоне доноси Божић Бата и ставља их у сламу под трпезом. О Божићу се прави бука, прангија и пуца из пушака, јер бука скрива плач детета рођеног у Витлејемској пећини...

 Бадњи дан, уочи Божића, 6. јануара представља почетак Божићног славља. Добио је име по бадњаку који се на тај дан уноси у кућу. Име бадњак повезано са речју "бдети", будући да се на тај дан бдело чекајући рођење Спаситеља. Бадњак је, по правилу, младо церово или храстово дрво и представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус.

Бадње вече спаја Бадњи дан и Божић. Зато се у нашем народу каже за неке особе, које су пријатељски блиске и везане да су као "Божић и Бадњидан".

"Добро вече! Честит Божић и Бадње вече!" су речи којима се домаћин обраћа укућанима када у току вечери у кућу уноси печеницу, бадњак и сламу. Домаћица га посипа пшеницом и одговара "Добро вече! Честити ви и ваша печеница!".

Слама се посипа по целој кући. Домаћица у сламу под столом, где се вечера, ставља разне слаткише, ситне поклоне и играчкице, које деца траже и пијучу као пилићи. Слама симболизује ону сламу у пећини на којој се Христос родио.

Када се унесу божићна печеница, бадњак и слама, укућани се помоле, честитају једни другима празник и Бадње вече и седају за трпезу. Вечера је посна, обично се припрема пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела. Божићна печеница се начиње сутрадан.

Божић се празнује три дана. Први дан Божића је увек 7. јануара. На Божић ујутро, звоне звона на православним храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује се долазак Божића и Божићног славља, али уједно и скрива плач детета које је рођено у Витлејемској пећини.

Чесница

Рано ујутро на Божић, домаћица замеси тесто од којег пече погачу, која се зове чесница. У њу се ставља златни, сребрни или обични новчић, одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача на Божић. Када чесница буде печена, износи се на сто где је већ постављен Божићни ручак. Кад се молитва заврши приступа се ломљењу чеснице. Чесница се окреће као славски колач, прелива вином и на крају ломи.

Она се ломи на онолико делова колико има укућана Онај ко добије део чеснице у којој је новчић, по народном веровању, биће срећан целе те године. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу. У неким деловима Србије о Божићу се припрема слатка чесница од кора и ораха.
Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело, и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију. После службе у цркви се прима нафора, и то је прво што се узима на Божић.

Људи се поздрављају речима: "Христос се роди!" и отпоздрављају: "Ваистину се роди!"

Положајник

На Божић, рано пре подне, у кућу долази посебни гост, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намерник. Први гост на Божић зове се положајник.
Положајник поздрави дом Божићним поздравом, љуби се са укућанима и говори традиционалну здравицу, "џарајући" ватру:

Колико варница, толико срећица, Колико варница толико парица (новца). Колико варница толико у тору оваца. Колико варница толико прасади и јагањаца. Колико варница, толико гусака и пилади. А највише здравља и весеља, Амин, Боже дај".

Положајник симболички представља оне Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица послужи положајника, и дарује га неким прикладним поклоном. Положајник је човек, који на Божић, и за целу наредну годину доноси срећу у кућу.