21. септембар 2017-
"Најкраће приче на свету" је наслов збирке прича коју је приредио наш познати прозни писац Давид Албахари.
Поводим наслова збирке Албахари у предговору појашњава: -У наслову збирке од четири чак три речи не говоре истину, јер нико, па ни Борхес, не може да прочита све што је до сада написано, а како највећи дио светске књижевне продукције вероватно никад неће ни доспети до никог живог па ни до приређивача збирке, морамо бити свесни да постоје десетине и десетине националних књижевности, хиљаде и хиљаде књига које су могле потпуно да измене избор прича у овој књизи.
Албахари је сакупио на једном месту 101. кратку причу од исто толико писаца из читавог свијета. Поменимо само неке: Кафку, Брехта, Хармса, Борхесa, Буцатија, Бекета, Валерија, Берхарда, Хандкеја, Кортасара и завршимо македонским писцем Митком Маџунковим, чију кратку причу издвајамо.
Вече
Скупљам прострти веш у дворишту, касно увече. Одједном, из ненадане снежне олује, израња из мрака мој отац, са белим пахуљицама у коси. Враћа се са далеког пута. Грлим га. Нешто ме стеже у срцу: знам да је живот прошао, а не сећам се кад, ни зашто, ни како.
Митко Маџунков
(Струмица, 1943). Приповедач, романсијер, драмски писац, есејист. Основну школу и гимназију завршио је у родном граду, а дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за општу књижевност са теоријом књижевности.
Књижевну каријеру је започео у Београду, 1965. године, приповетком Ускрснуће. Преко тридесет година, све до пензионисања, радио је у Библиотеци града Београда.Објавио је књиге приповедака Чудан сусрет, Убиј говорљивог пса (награда "Исидора Секулић" 1973), Изнад корова облаци, триптихон кратких проза Међа света (Рациново признање, 1985), Парадоксалан сан, Дрво Нарајане, драме Велики Смук (награда "Војдан Чернодрински", 1986), Сенка (иста награда, 1988), Пуста земља (трилогија Вечна игра), Пут за Лихнидос, Мелница, Чудо велико, романе Кула на Брду, Александров дом (роман године "Дечје радости", 1992), Ка другој земљи (књига године Македонске књижевне фондације, 1993), Доба ирваса, као и књиге есеја Рода јединица и њено јато и Чехов или Тајна приповедања.
Аутор је (са Јасмином Рацковић) антологије Приповетке о Београду у два тома. Двоструки је добитник награде града Струмице. Драме су му извођене у Македонији, где су штампане и наведене књиге, а на српском је објавио приближно половину побројаних дела. Митко Маџунков је заступљен у домаћим и страним антологијама, превођен је на више језика, а и сâм се бавио превођењем. Редовни је члан МАНУ.
Дејан Силјановски
