На Међународном фестивалу монодраме у Битољу (Северна Македонија) учествује и једна представа из наше земље: "боје" Србије брани монодрама "Чучук Стана, Српкиња и Гркиња".

Глумица Наташа Петровић изводи ово дело писца и редитеља Жељка Хубача, како наводе „Вечерње новости“, у продукцији Народног позоришта Тимочке крајине "Зоран Радмиловић" из Зајечара.

Фестивал се одржава од 12. до 20. маја, а осим Србије у такмичарској конкуренцији су и остварења из Италије, Израела, Литваније, Естоније, Монголије, Казахстана, Северне Македоније, Црне Горе и Хрватске."Чучук Стана" ће се 17.маја наћи пред битољском публиком и надметати се за једну од награда.

О представи

„Доста тога је ушло у литературу на нивоу легенди. Ја сам стекао утисак да је Чучук Стана била прва српска феминисткиња. Замислите жену која са 15 година узјаше коња и оде у Пореч и од локланог моћника потражи назад своју спрему. Жену коју ожењени мушкарац ожени са 15 година, која први пут остане удовица са 18, а други пут са 24 године остане и без мужа и без отаџбине и што је најстрашније остане без новца, без егзистенције након 6 година крварења. Кад све то сублимирате схватите да је Стана изразито поносита жена која је јако добро схватала време у коме живи и која је са становишта дара заиста једно мало чудо. Иако из Сикола где није могла стећи неко образовање она је са 24 године говорила 5 језика, познавала етикецију понашања у високом друштву, спасила живот свом мужу Јоргаћу који је требало да оде у Радовањски луг где би био убијен као Крађорђе. Била је супериорна у интелигенцији у мушком окружењу, посебно у односу на плаховитог Хајдук Вељка који је размишљао срцем. И Грци и Срби су јој обећавали да ће бити збринута, али то нису испунили. Чучук Стана је умрла сама, њен гроб је трајао онолико колико је трајао живот њене ћерке и ми данас само можемо да слутимо колико је Чучук Стана била оно што смо гледали у представи или нешто више или мање, јер иако је била релевантна историјска личност о њој нема довољно докумената“

Жељко Хубач

О аутору

Жељко Хубач је рођен у Тузли, 1967. године, а одрастао у Зеници и Лесковцу. Као инжењер електротехнике и апсолвент београдског Природно-математичког факултета, уписао је Факултет драмских уметности у Београду, где је дипломирао 1996. на одсеку Драматургија. Његови драмски комади су до сада 44 пута премијерно изведени у професионалним позориштима у Србији (Београд, Нови Сад, Ниш, Лесковац, Шабац, Ужице, Крушевац, Зрењанин, Кикинда, Зајечар, Косовска Митровица и Врање), у Бугарској (Пловдив, Видин и Крџали), Хрватској (Загреб), Босни и Херцеговини (Зеница), Шведској (Стокхолм), Јапану (Токио), Русији (Новоросијск) и репризирани више од 1000 пута. Представе рађене по његовим драмама биле су у селекцији више од 40 домаћих и иностраних позоришних фестивала и освојиле су више од 50 награда. За драмске текстове Жељко Хубач је награђиван 12 пута у земљи и иностранству (Награда за најбољи драмски текст на Фестивалу професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ 1994, Награда „Бранислав Нушић“ Удружења драмских писаца Србије 1996. и 1998, Награда за најбољи текст на Фестивалу луткарских позоришта Србије 2002, Награда за најбољи комедиографски текст на Данима комедије 2004, Награда за најбољи савремени драмски текст на Сусретима позоришта/казалишта БиХ 2010, Награда за најбољи савремени драмски текст на Фестивалу праизведби 2015 и др.) Добитник је Награде Народног позришта у Београду за уметнички и радни допринос 2010. и Октобарске награде града Лесковца 2016. године. Драме су му превођене на енглески, немачки, руски, бугарски, пољски, шведски и јапански језик. У периоду од августа 2014. до октобра 2018. године био је вршилац дужности директора Драме Народног позоришта у Београду. Тренутно је запослен као драматург.

О извођачу

Наташа Петровић је рођена у Зајечару. Дипломарала на Факултету драмских уметности у Приштини у класи професора Божидара Димитријевића 2000. године као стипендиста зајечарског позоришта. Ради у позоришту Зоран Радмиловић од 1998. Добитник је награде "Зоранов брк". Режирала бројне дечје представе и води школу глуме.