Монодрама „Књига о Милутину“ Данка Поповића коју је режирао Егон Савин до сада је одиграна 99 пута на сцени Звездара театра, као и на бројним гостовањима у земљи и региону. Ненад Јездић ће се као Милутин Остојић поклонити публици јубиларни, 100. пут , у среду увече, 1. марта од 20 часова на Новој сцени Звездара театра у Београду. Аутор сценографије и костима је Весна Поповић, композитор је Бора Дугић, а адаптацију текста потписује сам редитељ, Егон Савин.




Овај „духовни и материјални тестамент“ како га је описао глумац Ненад Јездић, до сада је погледало више од 10.000 посетилаца. После премијере, које је симболично изведена 11. новембра 2021. године у матичном Звездара театру, када се обележава Дан примирја у Првом светском рату, низало се у просеку 10 извођења месечно монодраме „Књиге о Милутину“. Обишао је „Милутин“ публику у Ваљеву, Чачку, Аранђеловцу, Бору, Свилајнцу, Панчеву, Новом Саду, Руми, Пироту, Ковину...

- Како сам Милутин каже: „Ја не држим слово из историје, само своје мисли казујем и оно што ми је на души.” То је прича појединца која се не да наслутити у свом развоју и непредвидива је зато што је лична и посебна. Тешка прича изискује и тешке речи које ће на моменте да зазвуче и патетично, али ово је једна објективна и истинита мука и страдање. Кад видим ту Милутинову реченицу и када видим како он своју мисао обликује, скоро сам сигуран да је Данко Поповић имао испред себе правог Милутина у одређеним тренуцима. Да је тај Милутин постојао. Добро би било да се ми, као појединци и као народ запитамо, да видимо где је нестала спремност за подвиг, где је нестала ратничка част, људско поштење, људска скрушеност, помирљивост, хуманост, а све то јесте наш Милутин. Једно од питања које се мени намеће, а верујем и свима који ће испратити ово јесте: ко су људи који су остали и који чине наш народ после таквог страдања? Јесмо ли макар мало следбеници тих врлина?, запитао се Ненад Јездић пред саму премијеру овог комада.