Мени се наслов допао, иако на први поглед то није важно, и добро је што није наслов Записи из Северне Македоније. Када сам учио географију стране света су биле егзактна ствар, у Сарајеву рецимо су делови запада Добриње, и сви остали делови западног Сарејва се зову Источно Сарајево! Зато што ваљда Срби асоцирају на исток? Правим досетку, али она није неважна. Милутин се овде бави Македонијом не из препспективе њене данашње политичке позиције политичких односа, осим у једном делу где описује један део преосталих Срба што је тамо остао, него о Македонији као простору у последњих 100 година а негде и дубље и даље...

На шта подећа је незгодно питање, јер сте увек на рубу да будете на оно што се зове анкциозност утицаја, то увек подсећа на плагијат. Не верујем да је овде аутор имитирао било кога, али Милутинов стил има фини старински облик. Из наше књижевности асоцира на Станислава Кракова, али ни то није кључно. Ја овде говорим на књижевну вредност и она као ретко која у савременој продукцији бива путопис на онај начин на који су путописи у светској књижевности мењали облик у последњих година од како су путовања олакшана. Јер је путопис као жанр у европској књижевности настаје као једна врста идеје да нико од вас неће видети то, па ћу вам ја рећи шта то нешто тамо има!

 Данас у добу нискобуџетних летова свако ко има имало средстава одлази где хоће, а не тек у суседној земљи. И није ово питање да вама Милутин предочава нешто да се не може да видети; огромна већина вас је летовала у Грчкој. Сјури се доле до границе, они који не воле дуго да возе, одспава негде, поједе попије, али ова књига ће вас навести да другачије посматрате ствари, даје смисао, и могла би вас навести да овог лета на том пропутовању станете, и обиђете ова места, ово није верблизовани инстрагам профил „види лепе иконе, манастира“, него он констектуализује ствари у историјском и у културлошком смислу, и након читања ове књиге ви ћете можда исти артефакт и рецимо исту архитектонску целину, исти пејсаж који сте доживљавали као нешто лепо али условно речено није ваше можда ћете га доживети као својим.

Мухарем Баздуљ на прмоцији Записа из Македоније у Градској библиотеци Новог сада.