Најсјајнији дан за краља Петра у Балканском рату био је улазак његов у Скопље. Пошто се краљ видио са синовима, пошто је примио рапорт од команданта места и обишао почасну чету, управник вароши представио му је председника скопљанске општине, Спиру Хаџи-Ристића, који га је, у име ослобођеног Скопља, подневши му со и хлеб, поздравио овим речима:

„Ваше Величанство! После скоро пет и по векова српски народ класичне Старе Србије пресрећан је да поново види у својој средини наследника Немањићеве државе. Као први председник општине ослобођеног Скопља, у име грађана скопских, желим искрену добродошлицу Вашем Величанству, нашем милом владаоцу!”

За овим је у име муслиманско-турског становништва, бивши председник општине, Решад, поздравио краља овим карактеристичним речима:

„Ваше Величанство! Срећа османлијскога оружја изневерила је Османлије, и земље које су пре пет векова биле задобивене на сабљи, опет је Његово Величанство на сабљи повратило. Ја, у име муслиманског становништва у Скопљу, срдачно поздрављам добродошлицом Ваше Величанство и изјављујем нашем господару дубоку покорност.”

У цркви Св. Спаса поздравили су краља скопски српски митрополит, Вићентије, затим бугарски егзархијски митрополит Неофит. Сутрадан по доласку краљ је присуствовао служби божјој у скопљанској католичко-арнаутској цркви, те тиме лично доказао да српска војска није дошла никога да гони и угњетава, него заробљене и угњетаване да ослободи, да донесе правду, ред и равноправност.