Како смо неколико пута писали, реч је о изложби слика и/ или икона монахиње Марије (Антић), припаднице монашке обитељ исрпског православног манастира Рођење Светог Јована Претече у Јасеновцу (Хрватска).

Изложба, у отганизацији Музеја жртава геноцида, је до сада представљена у бројним градовима Републике Србије, као и у иностранству.

У њој, снагом и лепотом радова монахиње Марије, у којима се мешају икопонисачке традиције са наивом и елементима стрипа и графике Далеког истока, срастају трагедија свих јасеновачких жртава, без обзира на њихову националну и верску припадност, као и обновљени живот данашњег манастира бришући границу између Неба и Земље.

На радовима монахиње Марије душе јасеновачких мученика, сестринство манастира, његов небески заступник свети Јован Криститељ, заједно са светим Ђорђем, анђелима и старозаветним пророцима, моле се и радују у слави Божјој у којој су, у „Јасеновачком образу“, деца настрадала у злогласном логору заједно са Господом.

Једноставност концепта изложбе показује да су небеска димензија радова, цитати из Старог и Новог завета, молитве из службе јасеновачким новомученицима најпотресније сведочанство да је Јасеновац наше највеће заједничко губилиште са 115 великих масовних гробница и незнаним мноштвом расутих мањих гробница.

Радови мати Марије садрже суптилну везу са реалним сакралним сликарством хришћанске православне цркве најбољих традиција иконописачке школе. Радове изводи ауторка која је монахиња, а не школовани ликовни уметник. То је важно нагласити како бисмо правилно разумели да је у овом случају уметност искоришћена као појам и својеврсни канал за спровођење духовне и универзалне, скоро па божанске мисли како би се она отелотворила на радовима мати Марије. 

Ауторка је инспирисана стварним и трагичним догађајима у који су се током Другог светског рата одиграли у Јасеновцу. Стога су њени радови иконичне представе и свевремени сведок времена и подручја које је и даље место бола, страдања, патње, сећања…