11. фебруар 2011.
На основу члана 12. Закона о дијаспори и Србима у региону („Службени гласник РС", број 88/09) и члана 45. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС", бр. 55/05, 71/05-исправка, 101/07 и 65/08),
Влада доноси
С Т Р А Т Е Г И Ј У
ОЧУВАЊА И ЈАЧАЊА ОДНОСА МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И ДИЈАСПОРЕ И МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И СРБА У РЕГИОНУ
I. УВОДНИ ДЕО
Републици Србији потребна је стратегија у домену очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону. Она треба да служи као кључни документ којим ће се одређивати правац очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.
У новије време све је већи број држава које почињу истински да се брину о стварном и правном положају своје дијаспоре. Разлози за то су различити: жеља да се обједине све снаге једног народа, буђење националне свести, покушај да се помоћ дијаспоре искористи за потребе унутрашње и спољне политике, а такође и економског развоја земље, настојање да се оствари историјско помирење разних делова истог народа итд.
Република Србија има бројну и значајну дијаспору. Она у апсолутном смислу није велика као што су дијаспоре неких далеко бројнијих народа, али је ипак врло бројна. Штавише, она је веома значајна у релативном смислу, односно представља велики део српског народа. Не постоје апсолутно прецизни подаци о броју припадника дијаспоре јер никада није извршен попис, али оперише се бројем од око 4 милиона, што значи да готово трећина нашег становништва живи изван граница Републике Србије.
Однос према дијаспори и Србима у региону заснован је на члану 13. Устава Републике Србије, према коме Република Србија штити права и интересе својих држављана у иностранству и развија и унапређује односе Срба који живе у иностранству са матичном државом.
Овом стратегијом Република Србија настоји да обезбеди адекватне материјалне, социјалне и политичке услове за успешан развој и очување српског језика, ћириличког писма, културе и идентитета наших држављана и сународника који живе и раде изван граница Републике Србије.
Основни циљ доношења овог документа јесте успостављање и очување континуитета у очувању и јачању односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.
II. АНАЛИЗА СТАЊА
НОРМАТИВНИ ОКВИР
Домаћа правна регулатива
Правни извори у овој материји су веома хетерогени и подразумевају како унутрашње правне акте Републике Србије, тако и велики број међународних докумената (вишестрани међународни уговори, двострани уговори, одређене одлуке међународних тела и органа неких међународних организација). На међународном плану, ова материја се делом уређује вишестраним међународним уговорима који се, посредно односе на предметну проблематику (уговори о држављанству, о заштити мањина, о правима радника миграната, о признавању сведочанстава о завршеном образовању итд), а знатно ближе релевантним двостраним споразумима између заинтересованих држава (уговори о правном положају одређених националних мањина, о социјалном осигурању, о избегавању двоструког опорезивања, о сарадњи у области културе).
Правни оквир релевантан за очување и јачање односа матичне државе са дијаспором и Србима у региону у Републици Србији чине следећи акти:
- Устав Републике Србије, којим је у члану 13. утврђено да Република Србија штити права и интересе својих држављана у иностранству и развија и унапређује односе Срба који живе у иностранству са матичном државом;
- Закон о дијаспори и Србима у региону („Службени гласник РС", број 88/09)- први системски закон о односима између матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону, и као такав представља нормативну базу за вођење дугорочне политике према расејању. Законом се јасно демонстрира воља да се на много озбиљнији, одговорнији и рационалнији начин води политика према дијаспори и Србима у региону, као и:
- Декларација о прог�
