У среду, 14. јуна, од 19 часова у Спомен соби Миладиноваца – „Т’га за југ” у градској библиотеци „Браћа Миладиновци” у Скопљу десиће се промоција књиге чудног наслова - "88" Надије Реброње (Србија). Промотери су Јулијана Величковска и Владимир Јанковски.

У штурој информацији путем социјалних мрежа стоји: Ауторка Надија Реброња борави у јуну у Скопљу, у организацији издавачке куће „Готен“, уз подршку Европске мреже за превођење и књиге „Традуки“, па ће о њеном учешћу и активностима током боравка са њом разговарати Владимир Јанковски, уредник „Готена”.

Надија Реброња (1982) је песникиња и есејиста. Докторирала је књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Предаје књижевност и универзитетски је доцент. Њена поезија је превођена на енглески, шпански, италијански, француски, немачки, пољски, турски, персијски, македонски, албански и словеначки језик. 2016. године на Конзерваторијуму Николо Пичини у Барију настало је осам музичких композиција по мотивима из њене књиге поезије „Плес морима“ у преводу на италијански језик, које су изведене на неколико концерата у Италији, Данској и САД.

Објављене књиге: „Плес морима“, поезија, "Дервиш или човек, живот и смрт" - научна студија, „Фламенко и утопија“, поезија.

Миљенко Јерговић о књизи ће истаћи:

‒ Клавир обично има 88 клавиша, 52 белих и 36 црних, из којих произилази 88 тонова. Пијаниста обично чита 88 нота. Ових 88 микропрозних дела истовремено чине један клавирски и један клавирски концерт. Свака прича је тон, али све приче скупљене, онако како их треба читати, чине целину, не роман, како би се погрешно помислило, већ прецизно обликовану музичку форму. На први поглед, свет Надије Реброње није миметички, не описује стварност, не сведочи на суду. Али као што Бахове Голдберг варијације не описују стварност, нити се могу користити као доказ на суду, а ипак ништа не говори о стварности тако прецизно као што мрмља Глена Гулда свира Голдберг варијације, тако је у „88”, Надија Реброња, свет и живот се преносе речима. Музика је константна. Дивно, неподношљиво лепа књига, коју ће сваки читалац сматрати својом. А други, црни кључ који гласи: „‒ из брзог воза кроз прозор се види како воз разбија свет око нас. / ‒ потребно је разбити свет да би се од комада саградио нови“, за читаоце, биће коначна дефиниција путовања.