01. мај 2015.

Србија је када се ради о слободи медија једна од земаља која је забележила највећи пад у 2014. у односу на годину пре. Са карактеристиком делимично слободне, Србија је рангирана на 80. место од 199 земаља, заједно са Хрватском и Индијом, према објављеном извештају међународне организације Фридом хаус, преноси Удружење новинара Србије.

Од бивших југословенских република најбоље је рангирана Словенија (слободна), која дели 41. место са Кипром, Доминиканском Републиком, Литванијом и Вануатуом, док је најгоре рангирана Македонија (делимично слободна), која дели 125. место са Украјином. Црна Гора (делимично слободна) се налази на 78. месту, заједно са Салвадором, Косово на 97. месту, које дели са Албанијом, Индонезијом, Малавијем и Панамом, а БиХ (делимично слободна) дели 107. место с Аргентином, Грчком и Нигером.

У извештају о слободи медија у свету у 2014. години, та организација истиче да је од 2009. у прошлој години забележен најмањи број земаља у којима је дошло до знатног побољшања када се ради о слободи медија - 8, док је истовремено број земаља у којима је дошло до знатног погоршања највећи у последњих седам година - 18, а глобална слобода медија најнижа у више од 10 година.
Србија је, поред, између осталих, Грчке, Хонгконга, Исланда и Јужне Африке, међу земљама са највећим погоршањем медијских слобода, које су, како наводи Фридом хаус, политички веома различите.

Фридом хаус оцењује да то наговештава да глобално погоршање слободе медија није ограничено само на аутократије или ратне зоне.

Србија је у односу на 2010. годину пала за седам поена, док је у односу на 2013. остварила пад од три поена, што је највећи пад после Венецуеле и Турске.

"Влада премијера Александра Вучића покушавала је да ограничи извештавање о поплавама које су погодиле земљу прошлог маја и усмерила повећану непријатељску реторику и узнемиравање на независне новинаре. Такав притисак је највероватније мотивисао телевизије да откажу важне политичке дуеле", наводи се у извештају Фридом хауса.

Та организација додаје да је Србија у прошлој у односу на претпрошлу годину пала за три поена, највише због "повећаног владиног узнемиравања новинара и ограничавања њиховог рада, као и пада у разноврсности медија после укидања неких од главних политичких ток шоу емисија".

Када се ради о целом балканском региону, Фридом хаус оцењује да је у неким земљама и даље присутно кршење слободе медија које се огледало у томе да су се политичари и пословни људи позивали на кршење прописа о клевети и увреди да би извршили притисак на критичко извештавање, као и у провладином извештавању на јавним телевизијама, притиску политичара и власника на уреднике, што води ка аутоцензури, узнемиравању, претњама и нападима на новинаре који су остали некажњени и у нетранспарентним власничким структурама.

Фридом хаус закључује да су се медијски услови знатно погоршали у 2014, јер су се новинари широм света суочавали са појачаним ограничењима слободног протока вести и информација, укључујући и озбиљне претње по њихове животе.

Владе су користиле тактике, укључујући и хапшења и цензуру, да би ућуткале критичаре.

Терористи и друге недржавне снаге отимали су и убијали новинаре који су покушаали да прате оружане конфликте и организовани криминал, наводи Фридом хаус.

Та организација додаје да су богати власници који доминирају приватним медијима у великом броју земаља утицали на извешавање како би подржали своје владе, политичке партије или властите интересе.

Чак су се и демократске земље, указује Фридом хаус, бориле да се носе са навалом пропаганде из ауторитарних режима и екстремистичких група.