Београдски састав Nataleé настао је у децембру 2018. године, а убрзо по оснивању уследио је њихов први јавни наступ. Иако је своју музичку каријеру започела као кантауторка, није било сумње да ће Наталија Рајковић око себе окупити професионалне музичаре, који је већ годинама уназад подржавају и прате.

Састав чију основу чине Наталија Рајковић (главни вокал и ритам гитара), Бранислав Драговић (диск џокеј, скреч, ритам машина), Александар Дервишевић (бас гитара) и Лазар Одаловић (гитара), комплетиран је новим члановима који су употпунили већ постојећу магију бенда: Душан Муришић (трубач) и Андрија Петровић (тромбон).

Почетком 2020. године Наталија Рајковић потписује уговор са издавачком кућом “Glitch Records”. Током пандемије корона вируса бенд је вредно радио на свом албуму првенцу под називом “Освести се”, који је објављен у децембру 2021.
Оно што овај састав издваја јесте карактеристичност „live loop performance” концепта, који подразумева да се звук на сваком од концерата мења, те музичарима даје извесну слободу и велики простор за импровизацију. Звук који Nataleé бенд ствара можда не можемо сместити у одређени музички жанр, али једно је сигурно – они комбинују традиционалне инструменте са модерним матрицама и снажном женском енергијом која избија из гласа и текстова уникатне Nataleé – стоји на порталу CK13. 

Nataleé и њена екипа ове године први пут су наступили у Скопљу, у оквиру манифестације „Звуци чаршије“ („Звуците на чаршијата“).

Коначно Скопље и Македонија. За онога ко је први пут чуо за Nataleé, како би се представила у пар реченица? 

- Спој пријатеља који се обожавају, воле музику и све што раде на бини. Нас не занима слава, желимо да пренесемо своја искуства кроз песме. Текстови које сама пишем и певам су везани за моја телесна и духовна искуства, описују моје борбе и откривају моја решења, а самим тим су и некакав јавни дневник. Мислим да мој темперамент на живим наступима уме да буде драматичан, али ме ван бине певање заправо смирује. Из мене често изађе прегршт емоција које музичари око мене сортирају и кроте својим музичким умећем. Ја сам одувек знала да ћу бити перформер, а када сам почела да пишем ауторске песме, запечатила сам се у бенд који иако се зове Наталеé, сваком даје пуно простора да изрази себе и своју креативност. Многи у нашем звуку чују свежину и новитет, а једва чекам да чујем шта моје омиљено Скопје има да каже! 

Откуд Nataleé у уметности и музици? Читао сам неке твоје раније изјаве и закључио да је то била љубав на први поглед, први тон…

- Први, други, трећи план или сви у исто време?  Од малих ногу знам да сам уметник. Рођена сам са талентом за музику, писање и визуелну уметност, а данас усавршавам њихово комбиновање, како у животу - паралелно радећи на музичкој и дизајнерској каријери, тако и унутар самог дизајна. Комбинујем уметности и правим мултимедијални садржај. Управо први тонови у мој живот долазе са југа Србије, када смо сестра и ја тражиле музику која нам прија. Ту је било свачега, мама нам је увек пуштала фолдер “разно”, да би свака пронашла себе на музички начин и у томе нас је увек подржавала. Са њом смо певале етно трудећи се да лаички потрефимо троглас. Чак су и неке македонске песме биле међу првим тоновима… 

Како је бити фронтмен бенда са сопственим именом? Јесу ли ствари теже, с обзиром на то да си 25-годишња девојка?  
       
- Било је тешко у почетку, а онда се временом тим проширио и обавезе које сваки “посао” намеће су се расподелиле. Уметник мора имати тим, бити ослобођен, окупирати се стварима које му доносе срећу, да би емитовао добро из себе. Рад са бендом ме је научио да координирам тим, доживели смо много успона и падова за ових пет година и научили смо да функционишемо као заједница. 

Материјал забележен не твом првенчету је стилски шаренолик. Ипак, где би сместила своју музику? 

- Морам признати да је свима из бенда досадило бављење само једним музичким правцем. Музика је богатство, њоме се ваља дојити, тешити и смиривати. 

Шта данас значи бавити се музиком на овим просторима. Може ли се, исплати ли се…? 

- Мени бављење музиком представља лек за душу. Изузетно је велики залогај и одговорност, уме да буде исцрпљујуће. Људи који слушају нашу музику су злато за које се везујем. Однос и интеракција са људима је то што мени пуни батерије, певање у глас, плес у истом темпу, све то са добрим намерама у срцу је суштина мене на сцени.Трудим се да моје поруке буду утешне и благодарне за човека. Тако је једино могуће и тако се исплати. 

Где налазиш инспирацију за теме о којима певаш? 

- У срцу и срцима ближњих. У немогућству да се гласно изјави истина. У прелепим планинама, рекама и животињама наше видљиве планете. У погледима на материјални и невидљиви, духовни свет. У философији, светлости, бојама, искуствима, животним причама, а највише у љубави. У досадашњем опусу песама који сам написала од своје 16 до 25 године, у који убрајам и албум који припремамо, теме су превасходно биле љубавне, родољубиве, друштвено ангажоване и носе моју борбеност. Човек се развија, стасава и долази до неких нових погледа и сазнања како време протиче.
Сигурна сам да ћу се за неке речи покајати, ако већ нисам. Зато је мој савет младим музичарима да добро промисле пре него што објаве своја дела. 

Тек недавно сте наступили на првом већем самосталном концерту у Београду. Какав бекграунд има твој састав и који су планови за будућност?

- Коначно сам остварила један од својих већих снова. На месту где сам слушала сопствене музичке идоле наше и стране алтернативне сцене, наступио је и мој бенд. Било је то незаборавно искуство за све нас из бенда, јер смо заиста у ову причу ушли из љубави према уметности и планирамо да до краја из тих разлога ту останемо. Позадина бенда је једноставна, свако је из неке своје приче, али оно што нас спаја је љубав према свирању са људима који имају сличан сензибилитет. Наш DJ Бранислав Беин је у младости имао одличну музичку каријеру као басиста бенда ККН, Дерва, басиста Nataleé бенда, и дан данас је у не тако активној, али познатој групи Мрави. Тромбониста има тајну треп каријеру под псеудонимом Киддаки, свира и са Дел Арно Бендом, трубач је можда наш највиртуознији класичар коме је у срцу џез, а најновији члан - гитариста Лазар је продуцент који ће итекако умешати прсте у звук другог албума. 

Прошле године песма „Брат“ је била у ужем избору за награду „Милан Младеновић“. И многе је освојила, на прву. Како настају те искрене песме? 

- Када је први пут из мене изашла рима о брату, нисам мислила само на свог брата. Приметила сам да скоро свака породица на Балкану има бар једног рођака у иностранству који је тамо завршио бежећи од ратова или се изгубио у потрази за бољим животом. Инспирисали су ме јако паметни људи који умножавају своје таленте у туђини јер код нас нема перспективе. Прво сам направила рефрен и прву строфу која је касније дорађена.

Шта приватно слуша Наталија Рајковић? Који су њени музички фаворити? 

- Волим када ме музика покреће изнутра, желим и вапим да је осетим. Увек сам отворена за свежину, нове извођаче, поготово наше. Волим кад се чује да неко има став, са иступи из зоне комфора, кад је неко свој до краја. Световна музика уме да ме замори после неког времена, стално мењам жанр и плејлисте, али стара духовна музика која је блиска мом срцу ме никад не умара и то слушам заиста за своју душу.

Први пут Скопље пословно, али, каква су досадашња искуства са Македонијом? 

- Македонија ми је донела први тон. Oдрасла сам на југу Србије где доминира сличан темперамент и језик. Кад год бих дошла у Скопље осетила бих загрљај као да сам стигла кући и то је једина ствар која не сме да се одузме Македонији. Топло, музикално, отворено - тако ја доживљавам Македонију, а кад слушам текст и музику песме „Дома“ дивне Дине Јашари, доживљавам је свим чулима. Волим МК...

Иван Бећковић
фото: Марија Антић, Соња Денда