19. фебруар 2018.

У низу иновативних научно-истраживачких подухвата стучних тимова високообразовних институција из Србије и Македоније, укључених у рад Конзорцијума Иноватор 2013. и фирме Акцелератор Иноватор 2013 из Новог Сада, припремају се пројекти за апликацију у европским фондовима у производњи препарата из природе попут медних тинктура за врхунске спортисте, лекова на бази пчелињег отрова.

- У раду Конзорцијума Иноватор 2013 укључени су стручњаци и сарадници 53 компаније, стручних, државних институција, са факултета осам универзитета из Србије и Македоније... Више од 100 стручњака, асистената ангажовано је у раду на иновативним пројектима за медне тинктуре за врхунске спортисте, производњу пчелињег отрова, непропустљиве керамике, пројектима у угоститељству и туризму, каже председник Скупштине конзорцијума проф. Љубомир Ракиџиев.

У протекле две и ове године, како прецизира, на тим високостручним истражиовањима на пројектима ангажовани су професори из Србије и Македоније - Нада Плавша, Горан Стојановић, Мића Младеновић, Саша Орловић, Снежана Брћић, Михаил Петков, Сузана Димитријевић, Нано Ружин, Мирко Трипуновски.

Велики број људи је у тимовима професора, асистената и лабораната ангажованих на креирању, истраживањима и реализацији пројеката. Лане је, на пример, проф. Нада Плавша са Пољопривредног факултета у Новом Саду водила петочлани тим експерата за стручно оспособљавање 13 пчелара из Општина Ражањ и Нови Сад за производњу пчелињег отрова у Пчеларнику на Фрушкој Гори.

Тим стручњака ангажованих на пројекту за медне тинктуре води проф. Мића Младеновић са катедре за пчеларство Пољопривредног факултета у Земуну. Ради се на комерцијализацији 16 производа медних тинктура намењених врхунским спортисима. Пројекат за пчелињи отров води проф. Снежана Брћић са тимом стручњака Медицинско-фармацеутског факултета у Новом Саду. Тај пројекат је, како објашњава Ракиџиев, започет у Скопљу 2008. у Центру за генетичка истраживања при Македонској академији наука и уметности, којим су руководили академик др проф. Момир Поленаковић и Емилија Шукарова.

- Тим припрема истраживања за обезбеђење производње пет био лекова за лечење реуматичних обољења и тешких артритиса. Цена једног грама пчелињег отрова на меѓународном тржишту износи од 150-300 америчких долара. Регион Западног Балкана пчеларењем са око 150 000 ројева, посебно квалитетних у Србији, Македонији, делу Бугарске и Румуније, могао би да донесе солидан финансијски ефекат посебно ако се успешно преради и пласира у поменуте лекове, зашта се очекује подршка пројектима аплицирањем за европске Хорајзен фондове, указује Ракиџев.

Циљеви програма Конзорцијума, до 2020. искључиво на стручно развојним темема, по тим евро фондовима за иновативне пројекте, специфичног су садржаја махом везаних за традиционална занимања. Ради се на имплементацији осам програма од којих су седам међународни. Први је за развој пчеларства. Садржи пет пројеката - за медне тинктуре, производњу и прераду пчелињег отрова за фармацију, туристички програм - амбалажна керамика, мед, полен. То је врло атрактиван програм - керамика и медни производи у њој. На лањском новосадском сајму за медне тинктуре додељено је осам врхунских признања. Планом са 10.000 ројева пчела на пројекту, под руководством професора Миће Младеновића, Наде Плавше и Горана Стојановића – ради се на две катедре факултета из Србије. Туристички пројекат је посбно важан. Направљено је 13 нових производа са укупно 33 иновативна пратећа подпроизвода – попут аутентичне керамика за паковање квалитетних пића, непропустљивих ћупова за медне тинктуре, савремениих аутентичних сетова – сервиса...

Из европских Хорајзен фондова за земље региона доступно је 85 милијарди долара искључиво преко иновативних пројеката - од 250.000 до чак пет милиона евра по - фирми.

У региону постоји недостатак оспособљених стручних кадрова за квалитетну израду пројеката за европске фондове. Изузетак су они који су били на усавршавањима у неком од центара на Западу. У Економско развојном центру у Ражњу, ангажовањем професора са новосадског универзитета, захваљујући локалној самоуправи општине, оспособиљено је првих осам консултатаната за израду пројеката за европске фондове. Петенцијал општине Ражањ је, по речима Ракиџиева, посебно занимљив. На том подручју се, на пример, убира око 300 тона купине за производњу џемова, слатка, купиновог вина са сигурним пласманом на тржишту здраве хране која је у свету све траженија.
Партнер Акцелератора у производњи медних тинктура су фамилије Качар, из Новог Сада и Велеса. Уз очекивану подршку и министарства за спорт Владе Србије са Конзорцијумом ради на производњи медних тинктура за прхунске спортисте у директоној борби против употребне допинга. Могућности пласмана су велике. Само у Србији би у два производна капацитета требало да се упосли око 350 људи са око 70 високо оспосбљених стручњака.

Пчелињи отров лек

Лековита својства пчелињег отрова, апитоксина (апис - пчела, токсин - отров), позната су у народној медици. Фармацеутски стручњаци указују да се у свету позната и призната својства тог природног антиреуматског „препарата“. У новије време пак, апитоксину се приписују изузетна лековита својства коришћењем у широј савременој примени као - природан ботокс, али и лек за чак 500 болести - остеопорозу, кардиоваскуларне и кожно венеричне болести, канцер, шлог, епилепсију...

Пчелињи отров најтраженији је од фармацеутских компанија из САД, Велике Британије, Немачке...

Према подацима Лекарске коморе Македоније, апитоксин је сличан змијском или отрову атлантских медуза. Садржи 75 – 80 одсто протеина и пептида. У саставу су 18 биолошко активних супстанци, минерала, ензима, слободних аминокиселина и масти.
М.С.