19. април 2015.

Редитељ Егон Савин протеклих дана почео је пробе у Београдском драмском позоришту ретко извођене, позне Нушићеве драме „Иза Божјих леђа", која за ауторовог живота није штампана.Поред режије Егон Савин потписује и адаптацију, идејно решење сценског простора и избор музике, пише Политика.

Костимограф је Јелена Стокућа, дизајн звука потписује Зоран Јерковић, а сценски говор др Љиљана Мркић Поповић. У глумачкој екипи су: Милош Биковић, Јово Максић, Хана Селимовић, Оливера Викторовић Ђурашковић, Слађана Влајовић, Добрила Илић, Слободан Ћустић, Дејан Матић Мата, Сандра Бугарски, Ивана Николић, Драгиша Милојковић и Зоран Ђорђевић. Премијера је почетком јуна на сцени „Раде Марковић" БДП-а.

– Нушић је изузетан драмски писац кога су, услед неразумевања његовог драмског стваралаштва, прозвали комедиографом. Уверен сам да је Бранислав Нушић подједнако велики драмски писац, као и комедиограф. Не слажем се са историчарима и теоретичарима књижевности, и критиком оног времена која је једноставно дисквалификовала његове драме. Сматрам да сам то са комадом „Иза Божјих леђа" донекле и доказао, а надам се да ћу имати прилике да поред ове драме радим и „Пучину" и његову сјајну драму „Јесења киша" – каже Егон Савин.

Нушићево остварење „Иза Божјих леђа" са елементима водвиљског, како су тврдили тадашњи теоретичари, и мелодрамског, бави се грађанским животом у Београду, бесмислом у којем се људи често налазе, а најављивано је у првим година прошлог века под именом „Палилулска трагедија". Попут његових других штива и оно је имало занимљиву и трагичну судбину. Драма је најпре објављена као приповетка, насловљена „Палилулски роман", давне 1905. године, а приказана је на сцени Народног позоришта у Београду четири године касније, септембра 1909. године. Тадашњи критичар „Политике" потписан иницијалом У., а се сматра да је реч о Јефти Угричићу, иначе Нушићевом другу из детињства, у броју од 17. септембра те године наводи да је ова драма „проткана необичним животом који је толико шарен и занимљив да се од почетка до краја може пратити са подједнаким интересовањем".

– Дело „Иза Божјих леђа" има елементе мелодрамског, али не и водвиљског. То је оно што су му и највише замерали, што је заправо дата црна слика Београда. Нема ништа у себи комично, али колоритно да и аутентично. Нушић у овој драми заправо драматизује своју приповетку „Палилулски роман", а опет та приповетка је настала на основу истинитог догађаја. Комад „Иза Божјих леђа" посебан је и специфичан, и значајан по томе што је у питању социјална драма у миљеу периферијске сиротиње. Дело и темом и садржајем одлично кореспондира са овим временом социјалног безнађа у којем живимо. Са друге стране Београд, његова периферија, питорескни ликови направљени са много духа и једна изузетно дирљива и потресна љубавна прича у центру је пажње и у потпуности је налик на савремене црне хронике – открива Савин.