19. јануар 2016.

Нова друга празнична акција Споне даривањем поклон пакетића за децу у српским селима на Косову и Метохији, овога пута уочи Богојављења, попут недавне посете донела је нову радост у Витини, Биначу, затим Гојбуљи и Бањска Вучитрнска.

Најновија посета обухватила је поновно дружење са оцем Звонком кога смо и 2012. посетили у његовој парохији. Сада смо ту поделили 45 пакетића. Основна школа Младен Марковић у Витини тик поред Цркве. У њој одјекује песма о Светом Сави. Деца су ту, нека из претшколског су већ отишла, али смо оставили дарове да им старија браћа и сестре уруче слаткише.

Заједничко радовање, сликање, дружење у учионици уз добро подложену "форуну", уз раздрагани дечји жагор , па потом договорено рецитовање - за поздрав и захвалност.....

Снегом прекривена Витина. Правила саобраћаја (по правилу) не важе. У једносмерној улици тик уз реку, у супротном смеру креће се аутомобил, и по обичају попрек поглед возача, прекршиоца. Али, шта је само овај прекршај у мору других, буквално на сваком кораку. То знају наши домаћини, ми дошљаци то региструјемо само "на трен", - у пролазу.

Одавно нема поред моста српске продавнице.

Изнад  је велики натпис да је кућа - на продају. И око Цркве се променила "структура и слика". Продаја кућа, и нови власници. Ничу нове велике зграде...стари српски власници су одавно већ "у повлачењу", највећим делом негде у централној Србији.

Памтимо бројку када смо последњи пут овде били имало је тачно 92-је Срба, сада их је кажу, 80 - тачно.

Чудни су ти животни параметри и цифре, уз људске нарави, обичаје, свакодневицу, искушења, трвљења, паралаленог система локалне самоуправе, школства, здравста, полтичких вагања, незанања... "да те глава заболи". Као и од цифре коју смо чули. Кућу поред Цркве коју је  Србин продао Албанцу наплатио је 770 000 евра.

Бинач

У селу Бинач недалеко од Витине, снег баш добро навејао. Путеви како-тако проходни. У селу, како нам објашњавају домаћини, живе и Албанци католици. Изнад села, на врху, је зграда истуреног одељења истоимене основне школе. 

Поред лепа жута црквица Светом Николају посвећена. Каква год искушења била, проблеми свакодневни, ипак свештенаство Пећке патријаршије организује и окупља народ, који једино њој верује. Презвитери нас и воде и знају свако дете и име и број.

Јасни су сви ти показатељи, али и околности наших отрежњења у некако наметнум паралелама које се просто немаћу - коико је асимилација била убитачна и погубна за Србе у Македонији, када ни учитеља ни попа у селима, нема.

Дочекује нас широким срдачним осмехом млада директорка школе Биљана Јеринић.

Кроз разговор нам открива чудне и рекло би се апсурдне податке о школи - 38 запослених заједно са наставничким кадром, за 20-торо деце.

Знали смо и од раније за обиље проблема овде, али, ето, они се само множе.

Подсећа нас отац Звонко на нова иксуства, предлог новог комшије Албанаца који жели да гради "поред" нови објакат, па нуди сарадњу" договор око парцела", приступа, пута... до црквеног земљишта које може остати и ван употребе, што ће по свему судећи и бити. Јер, нема ко да се суштински озбиљно и темељито позабави тим проблемом како ваља. А није јединим, такав је "случај" и у Врбовцу. Да ли је црквена, државна власт, не допире глас народа...

Вуч(ј)итрн

У Вучитрну, једине преостале српске душе су свештеник отац Симо Чимбуревић и његова супруга Гордана. Од скора и српски полицајацј који долази на дежурства из Прилчужја, заједбно са четворицом колега Албанаца.

"Затворени" у порти Цркве која је посвећена Светом Илији. Страдала је у погрому албанских вандала 2004. у гарежи од упаљених камионских гума, црква је још увек са огарављеним фрескама у богомољи из давне 1834. године. Отац Сима родом из Сјенице, већ трећу годину опслужује парохију са два села надомак града Гојбуљу и Бањску Вучитрнску.

Одавно је познато да је ово место још раније и пре "оног" рата било казнено место, ту су на преваспитање одлазили полицијаци и адвокати, државни службеници. Можда је зато и попримило све те обрисе чудног града. Сада се нескривено посебна  мржња према свему српском испољава и негује. Трагови "за марку" на сваком кораку и данас сведоче које су српске куће - биле. Разорени објакти, попаљена огњишта, окућнице, домаћинства...

Ни у Гојбуљи није боље. Пет пута обијана и похарана Црква.

Кроз село нас води наш домаћин отац Сима. Јеванђељем збори, и кроз разговор саветује, допиру речи до дна душе. Види се да кроз дела у искушењима избрушеним збори. Пресабирамо мисли и догађаје са Зораном Величковићем Кумановцем, на овом путешествију. Пратимо узгред све што нам се урезује у памћење,по  сокацима у Гојбуљи. Није нам нам промакао ни графит Гробара у центру села.

Полицијска патрола је ту. Недавно је бачена бомба у једином објекту где се окупљају млади у овом крају. У тој јединој продавнци, срећом није експодирала "екслозивна направа". Поред је празна напуштена српска кућа која није продата, али се на њој вијори албанска застава. Наравно, као по правилу од раније, и овом приликом, привођени су само српски младићи, као да су сами себи бацили бомбу, можда и албанску заставу окачили.

Поред је школа „21. новембар“. Немања нам иде у сустрет. Први је из групе малишана. Смеје се. Сазива и друге колебљивије из групе. Стиже Драган ученик петог разреда, а три године млађи Никола је нешто стидљивији. Дечаци румених образа, позивају друге на окуп.  Убрзо се окупљају сва деца. Баш пркосе зими. Стеже цича, али освежава чист отрежњујуће чист ваздух. Делимо и овде 30 пакетића. Види се да је наш долазак за њих светковина, што је пак за нас додатно охрабрење и радост. Уздржавамо емоције, делимо пакетиће. Сликамо се. Стидљиво захваљују.

Бањска

Одлазимо у Бањску. Црква је кажу три пута минирана иако је ту крај ње била база КФОР-а.

Уз леву страну улице су велике зидане ограде – албанских окућницауће, с десне прва у селу је кућа пуковника Милетића. Спаљена.

Пензионерске дане, како кажу, проводи у избеглиштву у Краљеву. За време рата својим ауторитетом, снагом и мудрошћу чувао је ово село. Ниједна кућа није страдала, без обзира чија је. Чим се војска повука 1999. прва је његова спаљена, као знак захвалности за његов траг.

Много је овде изворишта топле миниералне воде, зато је и име селуБањска. Преосатало је 12 кућа вредних домаћина, који опстају, не дају се, иако су искушења велика. Настаје трен кад недостају речи. Док чекамо да се деца окупе Драган Данчетовић сипа шљивовицу. Уз оштре гуртљаје "љуте" сазнајемо за невоље - убили су му брата, отели трактро, на мети је, али не повлачи се. И поред баснословних сума које му нуде да продају имања, ту су и даље на својим огњиштима, на окупу сви. И младо и старо. Дух породице јача и храбри.

Изнад је икона Светог Василоја Острошког. Стиже седмогодишњи Вук. Иако га задиркују да је Курјак, он осорно - негира. Затим Вукашин, отвара у цугу пакетић, пристижу и остала деца... Прва је ово енклава од Митровице "на доле" ка југу. Не треба ни да питамо оца Симу, знано је да је реч о Србима староседеоцима. Нећемо да се "разврставамо у више колона, ионако нас је мало", али има ту нечег у свему томе. Неки кључеви везаности и заветованости, које ипак спомињу....

Не треба пуно приче. Говоре лица, старих и млађих и деце и старина. Ослушкујемо од њих примере из дубине историје, сагледавамо тренутак нашег сведочења, стихије под чији удар смо допали.

Дар

У новом походу српским селима на Косову и Метохији поделили смо поклоне празничних пакетића уочи Богојљвљења, дечици на дар, захваљујући прилозима, помоћи  и учешћу у акцији Споне од људи добре воље, чланова нашеег, као и Едукативног центра у Скопљу, затим донацијама рукометне интернационалке у редовима скопског Вардара Анрее Лекић. наших истакнутих сарадника, уредника ТВ Алфа, Драгана Милосављевића са екипом колега из те медијске куће, економисте Биљане Видоевске... као и хуманих људи који нису желели да им се имена објављују.  

Милутин Станчић