14. септембар 2011.

Уткана је тамо, прозрачна несвесна веза неба и планина у крајолику, као уз Скадарско језеро, али и у долини Грбља, па на ували ка Бококоторском заливу, па све до Херцег Новог...Крајолик који значење свих историјскох токова и раздобља коју Гора та носи. Поднебље је то под плаштом мистичности и магловитости која се пружа на свој колоритни начин у свако доба године, не само с јесени, већ, на пример, невидљива завеса покрива и у најтоплијим летњим данима припеке...

Краја нема чуду и то правом чудотворству, од изобиља светиња које су на територији Црне Горе подизали српски задужбинари током векова, од светог Острога и моштију Светог Василија Острошког Чудотворца, па Светог Петра Цетињског...али тешко да се може и да се хоће, раздвојити и онај световни начин живота, који такође поприма обрисе духовног, мистичног, у околностима „негде између неба и земље“.

А, оно у шта се може, мора и осети уверавање jесте осећај да манастири Српске православне цркве, на територији Црногорско-приморске Епархије уливају мир, подижу свест човеку, враћају веру и освешћују целокупно биће човеково.

Ластва Грбаљска

Храм тик уз пут од Будве ка Тивту, посвећен Рођењу Пресвете Богородице. Подигнут на месту ранохришћанске базилике са крстионицом из V века. Подигао га цар Душан Немањић 1350. Више пута страдао у ратним разарањима. (Свети Петар Цетињски је управо на том месту преговарао са француском војском).

Обновљен после разарања у земљотресу 1979. Стари конак је у обнови.

Крајолик са свом лепотом подбрђа, како сведоче мештани – „јаког и очуваног српства...“

Језик као храна

Подгорица. Врелина поднебља и топлотни талас без и једног дашка ветра. Августовски дан протицао је са приоритетном „темом над темама“. Српски језик у образовном систему Црне Горе, на прагу нове школске године, али и у службеној употреби у „животу обичном“. На сваком се кораку могло чути само то. Од дебата за столовима старих кафана, до елитних кафића, хотелских просторија, у Цркви. Језик и ништа друго. Очување и одбрана. Борба до изнемоглости, борба и за превазилажење наметнуте поделе, разарања породица и целокупног ткива народа у Црној Гори. Јер, свесни су Срби и на скуповима и на трибинама у овој  држави, да језиком српским зборе и декларисани Црногорци, па се и њима то право одузима, а и они сами, предузимају кораке за поистовећивањем српског језика са неколико етникума у Црној Гори...

Тврдоглава нарав и борба траје и трајаће. Видљива је трагедија у примерима животних траума код професора српског језика Веселина Матовића, Марије Лалатовић и Радована Чолаковића из Никшића, који су 2004. године остали без посла и били прве жртве одбране језика насушног.

А, опет, каже, наш саговорник, Драган Гвозденовић из Бара да ће његова деца говорити српски упркос свим покушајима отуђења и „преваспитавања".

- Милије ми је што сам дете од једне године пописа Србином, но ма шта друго, тако је било тако ће и бити. Ја за друго не знам, оно што знам чувам, и преносим, а шта ће се збиват и шта ће бит, не знам, каже поносно.

Плави хоризонти

Уз пркос, борбу, тврдоглавост и истрајност на своме корену, идентитету и језику коју наш српски народ бије на подручју Црне Горе, у сусретањима с људима, с једне и друге стране, видљива је и предивна природна лепота. Таква, да би се ретко где нашла, више него уочљива, а опет некако често и сакривена, недоступна. Те супротности и специфике, можда се понајвише примете на обалама Скадарског језера, које многим туристима дах одузму. Збуњеност у понуди, јер се пре или после мора, пружи такав диван призор водене површине, која човека збуни и одвуче у помисао да је реч о новој морској ширини...уз раскош бршљенова, трсака које вире из воденог шира у пробаљу и дубље, склапајући неописиву слику читавог предела као шареног мозаика, колоритом попут паунових перја...

А, доле, Бока, Бококоторски залив, „Бисер Јадрана“, један од најлепших залива на свету...За лепоте и вредности Боке, ваља посветити посебан запис и то би било премало.

Језик на нишану

У одуженом и бахатом утирању свега што је српско, од традиције и историје до националног идентитета, српски језик се у Црној Гори показао као најјача брана актуелној власти у Подгорици.

Иако је било жестоких политичких и медијских притисика који су претходили (о)спореном попису становништва, да се на све могуће начине удари печат ускогрудо схваћеној црногорској државотворности и легитимишу готово хистерични и насилнички потези владајуће већине, српски језик се усправио као последња одбрана угроженог српског бића: већина грађана Црне Горе се, упркос свему, одважила да пркосно и достојанствено саопшти да је њихов матерњи језик - српски.

Годиње окупља своје

Братство Лековића из црмничког села Годиње у Црној Гори, летос је организовало  треће сусрете који окупљају око 300 братственика из Бара и Подгорице, Ђурђевића Таре, Радојна, Косанице и Павиног Поља.

Сусрети су почели изложбом слика и фотографија у Годињу. И на таквом скупу актуелна тема одбране српског језика у равноправној заступљености у образовном систему Црне Горе просто је била незаобилазна.

На дохват, чак шта, готово нестварно делује изблиза сав тај карактер људи и њихове нарави, уз богату традицију културних вредности, у једном специфичном амбијенту на обалама Скадарског језера, од Вирпазара ка Сеоцету.

Лековићи су једно од већих братстава у Црмници и прво црмничко, за које се зна да, организује таква окупљања.

Присуство братственика из Бара, Подгорице, Ђурђевића Таре, Радојна, Косанице и Павиног Поља, давали су незаменљив штимунг, употпуњавајући истинску сродност у ћудима људи и имена места из којих долазе.

- Моје ће, богами, говорити „нејотовано", а два измишљена слова сигурно неће учити – кажу родитељи - Срби, који траже право да језик којим говори његова породица, већински у Црној Гори, буде макар равноправан са тек проглашеним, црногорским.

- Треба да зборимо као ђедови, а сад шјутра и шјекира можемо и написат' - чује се из другог „табора".

Језик је, тако, и даље више политичка него лингвистичка, више националистичка него цивилизацијска тема у Црној Гори. Док се једни држе Устава, по којем је црногорски једини службени језик, други се позивају на резултате пописа по којима је и у самосталној Црној Гори доминантан - српски.

Људи, просто, говоре и пишу како су научили на полако прогањаном српском, а у званичној комуникацији примене нових правила готово да и нема. Рецимо, у обраћању јавности писаним путем, или преко портала на Интернету, нова слова од званичних институција користи само Скупштина Црне Горе, тачније председник парламента Ранко Кривокапић.

У целом осмогодишњем школовању Његош се и не помиње! Учиће се, кажу, тек у средњој. Залудан је, рекло би се, био посао подгоричког новинара Божа Миличковића који је лани приредио ново издање „Горског вијенца" и објавио дело великог песника на црногорском језику, убацивши с' и з' „тамо где треба".

Сарадња

Очување српског националног идентитета, највреднијих културних и духовних вредности Срба у Црној Гори и Македонији, уз конкретне облике размене искустава кроз повезивање у сфери информисања у региону, један је од кључних циљева којем теже КИЦСМ Спона успостављањем сарадње са редакцијом портала ИН4С из Подгорице, њеним уредником Гојком Раичевићем и Владимиром Божовићем из Матице српске у Црној Гори.

Милутин Станчић