02. март 2011.
Судећи према испољеним политичким оријетирима и (не)скривеним циљевима релевантних страначких чинилаца, све је извесније да ће и по трећи пут од осамостаљења Македоније, попис становништва у овој земљи бити - одложен.
Македонија би у том случају, попут Србије и Албаније, а извесно је и Хрватске, такође одложила статистичку операцију пребројавања становништва, најверовантије, за другу половину ове године.
До сада ни један попис у самосталној Македонији није спроведен у предвиђеном року. Први 1991. одложен је због бојкота Албанаца. Следећи 2001. одложен је због „безбедносне кризе", односно ратних македонско-албанских сукоба и спроведен годину дана касније.
У условима предозиране политизације пописа становништва у Македонији заказаног за прву половину априла, политичка погађања на релацији власти – опозиција око „неопходне" организације превремених избора у земљи, све извесније наговештавају одлагање пребројавања становништва за „повољнији период", највероватније у јулу, а можда и на јесен, на чему истрајавају представници Албанаца.
Премијер Владе у Скопљу и лидер владајуће ВМРО-ДПМНЕ, Никола Груевски, самоуверено гради политичке основе за оправданост објављеног позива опозицији за проверу поверења у народу на превременим изборима – што пре.
Опозиција, предвођена лидером социјалдемократа (СДСМ) и бившим шефом државе Бранком Црвенковским, међутим, остаје истрајна у бојкоту рада парламента, захтевајући претходно испуњење основних предуслова за изборе, (слобода медија, прочишћење бирачког списка, избор председника ДИК.а...), или ће бојкотовати и – изборе.
Демократска унија интеграција (ДУИ) Аљија Ахметија, као део владајуће коалиције „држи средњу линију", спремности за ванредне изборе, али уз претходно усаглашење изборних услова о критеријума – враћањем опозиције у парламент.
У таквим околностима, како се примећује у медијима, међу аналитичарима и у дипломатским изворима у Скопљу, попис је репризно - уместо статистичке операције добио пренаглашену политичку димензију, и, поново остао замагљен, сада значајем организовања ванредних избора.
Претседница Државне пописне комисије (ДПК) Весна Јаневска је изјавила да „још нема најава из Владе о евентуалном одлагању пописа" и позвала чланове Комисије представнике албанске и турске заједнице да се врате на седнице и окончају – бојкот.
- Уколико се евентуално одложи попис у Македонији, Влада треба да донесе одлуку о изменама Закона о попису, да о томе извести ДПК и све то достави Собрању (скупштини), на изгласавање, прецирала је Јаневска, признајући и додатни проблем недовољног броја пријављених пиписивача из редова мањинских заједница.
Потпредседник ДПК, Абдулменаф Беџети, из редова албанске заједнице, који је већ напустио рад овог тела, сматра да је претерана политизација пописа допринела већ извесном одлагању пребројавања становништва у овој земљи.
Он је констатовао да у овом периоду, када су политички притисци на високом новоу, постоји реална шанса да се пипис одложи што би, како примећује, „некоме посебно одговарало", и да се попис исполитизује још више од реално већ учињеног".
За разлику од представника, Албанаца, Турака, Влаха, Бошњака, па чак и мањих етничких заједница које нису наведене у преамбули Устава Македоније, попут Црногораца, Хрвата, Египћана, Украјинаца, Словенаца...који су незадовољни одређеним критиреријумима посебно за број својих пописивача „на локалу", нико од представника Срба у Македонији, било из странке у владајућој коалицији, било из опозиције, још увек није у јавност изашао са ставом око тог питања.
У ДПК „српски члан" је адвокат Мира Радовановић Димитриоска , чији став такође није познат. У ишчекивању нових појединости посебно око непотпуних спискова пописивача из редова мањинских заједница, укључујући, наравно и Србе, требало би да се колико већ сутра, сазна и да ли ће бити одлагања пописа, или допунског конкурса за попуну недовољног броја пописивача из редова мањина.
Чланови ДПК из редова Албанаца и Турака рад тог тела су напустили управо због неслагања са критеријумима за одређивање броја пописивача - припадника етничких заједница - на локалном нивоу. У том светлу треба тумачити и чињеницу премалог пријављивања на конкурс за пописиваче из редова тих заједница. Тим додатним бојкотом, употпуњује се мозаик који доводи наговештава извесност циљаног одлагања пописа.
Резултати
Уколико попис становништва у Македонији буде спроведне према плану, без одлагања, од 1. до 15. априла, резултати статистичке операције пребројавања грађана у земљи биће објављени – најкасније до 1. јула идуће године.
У предстојећој операцији пописа требало би да буде ангажовано око 20.000 пописивача чији ангажман би био покривен са око 14 милиона евра из државног буџета.
На последњем попису 2002. око 64 одсто грађана се изјаснило као Македонци, а као Албанци једна четвртина од два милиона становника у земљи... Према тим резултатима Срба је било нешто мање од 36.000 оли 1,8 одсто...